Možda ste čuli, da citiram neznanu junakinju koju sam video na televiziji, da „sad u nedelju ima neko glasanje“. Ova šampionka konciznosti učila je istu školu kao postavljač referendumskog pitanja na referendumu o izmenama Ustava koji će se održati u nedelju, 16. 1.

U ovom tekstu pokušaću da objasnim ukratko o čemu se radi, i zašto lično mislim da bi trebalo odbiti predložene izmene Ustava Republike Srbije, iako ima i razloga da se glasa za.

Šta se, zapravo, želi promeniti?

Ukratko, želi se poboljšati položaj sudija i tužilaca tako što se izbor sudija i tužilaca izmešta iz Narodne skupštine i premešta u esnaf: sudije bira Visoki savet sudstva, tužioce bira Visoki savet tužilaštva. U oba ta tela većnu bi trebalo da imaju sudije, odnosno tužioci.

Obrazloženje ovih izmena često se neopravdano svodi na to da takve izmene od nas „traži Evropska unija“ kako bismo se eventualno priključili možda nekad. Ovo nije istina. EU po svojim kriterijumima koje sama postavlja (i povremeno menja, što nije fer, ali je tako), i savetodavno telo Saveta Evrope (ne, dakle, EU) po imenu Venecijanska komisija (koja ima i članove iz Srbije) načelno se pozitivno izrazila o ovim izmenama (i to malo bolje o izmenama koje se tiču sudija nego o izmenama koje se tiču tužilaca), ali u zemljama EU postoje razna rešenja. Ovo nije jedino što bi EU „dopustila“.

Pojedini politički činioci iznose sumnje da postoje nekakve zakulisne radnje, da su ove izmene proba za… nešto zloslutno. Ovo takođe nije istina. Iako se vlast nije nimalo potrudila da predstavi Akt o promeni Ustava javnosti, on je dostupan i iz njega se jasno vidi da se ovim izmenama ne uvodi obavezna vakcinacija (već je uvedena), da se ne izdaje Kosovo (Kosovo je, po ovom i prethodnom Ustavu, deo Republike Srbije), da se ne dovodi Rio Tinto (predložene izmene nemaju veze sa rudarstvom), niti se vlast u Republici Srbiji predaje Reptilijancima (to je već rešeno tajnom Rtanjskom konvencijom).

Čini mi se da se o nečemu što je veoma važno (promena Ustava) veoma malo pričalo zaista, i da je vlast, kao predlagač promene Ustava, prilično mlako pristupila mobilizaciji glasača. Takođe, čini mi se da pojedinci iz vlasti istupaju suprotno partijskoj liniji (poslanici Toma Fila i Vladimir Đukanović), ali pre da bi demonstrirali pluralizam u de facto jednostranačkoj skupštini nego zato što zaista to misle. *

Moj kolega sa studija, dr Miroslav Đorđević, učestvovao je u radnoj grupi koja je predložila tekst izmena, i stoji prilično čvrsto iza njih. Verujem da je u pravu; da zaista u samom tekstu ne postoji ništa sporno. Veoma je moguće (iako se neke druge kolege, na primer sudija Miodrag Majić i profesor Zoran R. Tomić ne slažu) da se na ovaj način otvara put jednom boljem stanju u pravosuđu, bilo da želite Srbiju u EU ili ne: na kraju krajeva, gotovo svako pismen želi dobre ustanove u Srbiji bez obzira na spoljnopolitičku orijentaciju.

Priča se i da, ako ovaj referendum ne uspe (ako većina glasa ne), ovo pitanje neće moći da se nađe na referendumu ponovo u roku od dve godine. To je moguće, po novom Zakonu o referendumu (mada Ustav kaže samo godinu dana), ali ovaj rezon ima smisla samo ako: 1) EU čeka bukvalno samo ovu izmenicu Ustava da nas primi; i 2) mi želimo u EU. Dve godine čekanja za neke bolje i sveobuhvatnije izmene Ustava nije predugo – jedino što na tome treba neko da radi, a, ko prati, ne može da ne primeti kako se ova vlast baš ne pretrže od hrljenja u EU.

Šta je, onda, problem?

Pre svega to što trenutno imamo praktično jednopartijsku skupštinu koja će, ako ove izmene Ustava budu izglasane, birati deo prvog saziva ovog novog Visokog saveta pravosuđa i Visokog saveta tužilaštva. Opravdana je bojazan da želi da nafiluje pravosuđe svojim ljudima koliko god može pre nego što se situacija u skupštini promeni.

Zatim, po mom mišljenju, problem je i samo referendumsko pitanje. Ono će glasiti: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“

Da li je ikome iz ovog pitanja jasno o čemu glasa? Ovako postavljeno pitanje je nepošteno i neodređeno; mogli su makar da dodaju „…sa ciljem povećanja nezavisnosti sudija i tužilaca?“

Zašto ne stave prosto „Glasaj za, ko te pita za šta; za, esam reko“?

Ovakav tretman birača je ponižavajuć, i, da još postoji izlazni cenzus (minimalan broj glasača koji mora da izađe da bi referendum uspeo), mislio bih da referendum treba bojkotovati.

Ko će glasati?

Glasaće dve grupe ljudi: oni koji imaju stav o ovim izmenama Ustava i oni koji će slediti stav neke političke stranke ili ličnosti.

Oni koji misle da su izmene nabolje, i da je to najvažnije, kao i oni koji slede (jedva čujne) pozive vlasti da se glasa za, glasaće za. 

Oni koji misle da su izmene loše (ne čuju se gotovo uopšte takvi glasovi), oni koji slede (takođe većinom prilično mlake; izuzetak su, između ostalih, Dveri, DJB i Ne davimo Beograd) pozive pojedinih stranaka i ličnosti iz opozicije da se glasa protiv, kao i oni koji su protiv ovakvog tretmana birača, glasaće protiv.

Oni koji bojkotuju referendum, jednako kao i oni koji bojkotuju izbore (u našem sistemu bez izlaznog cenzusa), neće postići apsolutno ništa.

Hoće li neuspeh referenduma naneti štetu vlasti?

Ne verujem.

Da je vlasti zaista stalo do uspeha ovog referenduma, ne bismo mogli da živimo od kampanje na internetu, u mejnstrim medijima, od vrata do vrata… Ovako, nismo videli ni poster na ulici. Vlast dobija kakav god bio rezultat.

Ako se izmene usvoje, vlast će proglasiti pobedu.

Ako ne, imaće dobar razlog da dobrom delu opozicije prilepi etiketu protivnika EU ili protivnika nezavisnog pravosuđa, i to tek neki mesec pre izbora (lokalnih i predsedničkih, a možda i parlamentarnih).

I kako se sada snaći u ovom tamnom vilajetu? Razumem svakog ko misli da je jedan mali korak napred bolji od sitnog i sitničavog zadovoljstva „nerviranja“ ove vlasti eventualnim neuspehom referenduma, a razumem i svakog ko misli suprotno.

Kod mene lično prevagu odnosi način na koji se ova vlast odnosi prema biračima, a posledično i prema politici: bez dobro obaveštene javnosti nema demokratije. Način na koji se sa nama postupa je uvredljiv, i naša je obaveza da pokažemo da to ne prihvatamo. 

Možda i želimo izmene ustava, ali ovakav referendum ne.

Ova i svaka sledeća vlast mora da se nauči poštovanju onih čije glasove očekuje.

* Izneti su stavovi da se ovako stvara „sudokratija“. To je, naravno, glupost. Prvo, moralo bi „vladavina sudova“ ili „dikasteriokratija“; nikako „sudokratija“, to je odvratna himera. Drugo, „vladavina sudova“ je nešto drugo: situacija u kojoj sudovi istupaju iz svoje nadležnosti i tako menjaju zakone. Izbor sudija sa tim ne mora da ima nikakve veze.