Ili, šta sam naučio živeći sa odraslom ženom i jednoipogodišnjim detetom.
Alat: vrsta igračke, od onih najboljih što ih roditelji kriju u posebno zaključanim kutijama i čuvaju samo za sebe. Što je teža i što ima više oštrih ivica, to je bolja i dragocenija i tim se grčevitije mora boriti za nju. Nastavi
Ovo je treći i poslednji deo svetovalentinovskog specijala. Prvi (kviz) je ovde, a drugi (diskusija) ovde.
Ovo je drugi deo svetovalentinskog podkasta. Prvi (kviz) je ovde, a treći (poruke) ovde.
Ovo je prvi deo svetovalentinovskog specijala. Drugi (diskusija) je ovde, a treći (poruke) ovde.
Ovo je osmi i poslednji deo putopisa sa medenog meseca.
Prvi deo (put i prvi utisci) je ovde, drugi deo (zaliv Ha Long) je ovde, treći (kulturno uzdizanje u Hanoju) ovde, četvrti (ostrvo Fu Kuok) ovde, peti (prvi utisci o Ho Ši Minu) ovde, šesti (delta reke Mekong i klabing u Ho Ši Minu) ovde, a sedmi (kultura i umetnost) ovde.
SGN-DOH-BEG
Poslednje hošiminsko prepodne proveo sam pišući evo ovaj dnevnik, posve zanemaren još od Fu Kuoka, i pio kafu. Gospođa je svojim prisustvom ulepšala pijacu Ben Tan, međutim sam ja toga iskustva izabrao da budem pošteđen.
Ovo je četvrti deo putopisa sa medenog meseca.
Prvi deo (put i prvi utisci) je ovde, drugi deo (zaliv Ha Long) je ovde, treći (kulturno uzdizanje u Hanoju) ovde.
Fu Kuok
Fu Kuok je ostrvo na jugu zemlje do kojeg stižemo letom lokalnog prevoznika sa hanojskog aerodroma.
Dobro je počelo: već dok smo se ukrcavali, gospođa je izjavila da je gladna, da bi se avion zbog kvara vratio u Hanoj. Kvar je popravljen (nadam se – letimo ka Fu Kuoku dok ovo pišem; ako nisam u pravu, nećete ni čitati), avion je poleteo, a obrok koji nam je poslužen u toku leta pre je bio nešto što bi dobrodržeća tetka poslužila svojim drugaricama uz kafu (slatki biskviti) nego nešto što bi umirilo moju gospođu na sat-dva, koliko traje let. Srećom, razdvaja nas prolaz između sedišta. Nastavi
Ovo je treći deo putopisa sa medenog meseca.
Prvi deo (put i prvi utisci) je ovde, a drugi (zaliv Ha Long) ovde.
Hanojska rokada
U Hanoju nas je sačekalo iznenađenje: iz sobe bez prozora premestili su nas u sobu sa prozorom. Imamo divan pogled na red klima-uređaja na susednoj zgradi, vrlo industrial. Samo što sad ulazna vrata sobe ne mogu da se otvore, a vrata od toaleta ne mogu da se zatvore. Hajd‘ sad. Nisam preterano zadovoljan time što su mi neznanke bukvalno pretresale prljav veš. Imam utisak da je košulja u kojoj sam putovao u tim savršenim mikroklimatskim uslovima počela da fermentira, tako da ćemo se okoristiti javnom perionicom veša. Nadam se najboljem, međutim spremam za najgore. Nastavi
Ovo je drugi deo putopisa sa medenog meseca. Prvi je ovde.
Ha Long
Ha Long (“Sleteli zmaj”) je zaliv na oko dva i po kilometara vožnje od Hanoja. Krasi ga arhipelag od velikog broja ostrva (koliko ih ima zavisi od toga ko broji; da se nađemo na oko 2000), koji je po legendi nastao kada su zmajevi bacili komade žada i dragog kamenja u more kako bi Vijetnam zaštitili od kineske invazije. Reljef koji je tako nastao toliko se dopao zmajevima da su odlučili da se tu nastane.
Prirodno stanište vijetnamskih zmajeva I
Pošteno govoreći, zamisliti zmajeve u letu kako se viju oko ostrvaca okomitih litica ne zahteva apsolutno nikakav napor za maštu. Nastavi
Pošto sam u prethodnom tekstu obradio svoju svadbu, u nastupajućoj seriji jedino je prirodno da se pozabavim medenim mesecom.
Nije to što mislite.
Najverovatnije.
Gospođa i ja smo odlučili da prvi put posetimo daleki istok, a konkretno Socijalističku Republiku Vijetnam, iz raznih kulturološko-istorijsko-hedonističko-gustatornih razloga.
Ovde ćemo u detalje opisivati gde se išlo, šta se radilo, i šta se jelo. Gospođa će svoje primedbe izneti u adekvatno obeleženim komentarima (prim. gosp). Nastavi