8. jul 2001, Ženeva
-U, vidi, Viktorinoksova radnja! Da kupimo noževe?
-Ma jok, šta će mi? Ali kupi ti, naravno.
-Hoćeš da mi prevedeš?
-A daj, pa znaš da kupiš nož!
-Ali ti znaš bolje!
-Dobro, ‘ajde. Nastavi
Moglo bi se reći da sam nekih dubokih istina o sebi postao svestan davno. Jedno od najranijih sećanja koje mogu da rekonstruišem je sećanje na majku koja je šila pored televizora dok sam se ja igrao. Ubola se iglom, ali nekako to nije primetila pre nego što je ostavila nekoliko tamnocrvenih mrlja na haljini. Tražila mi je da joj donesem alkohol, ali ja nisam mogao da odvojim pogled od savršene kapljice krvi na jagodici njenog prsta i izraza napregnutog bola u njenim očima. Nastavi
Ovo je prvi recept sa mesečevim crvima koji sam probala otkad su odobreni za ljudsku ishranu, i, da vam kažem, i dalje mi je jedan od omiljenih! Ako iz nekog razloga ne jedete mesečeve crve možete ih zameniti našim običnim zemaljskim škampima, a vegani mogu i mangom na kriške. Nastavi
Vitez od Srebrne Svetlosti imao je i dobre razloge da se nada da se poslednji put budi na postelji od mahovine i kamenja. Ako sve pođe kako treba, koliko od večeras spavaće u svili, baršunu i najfinijim krznima.
Seo je. Vatra koju je na vlažnom tlu pripalio prethodne noći potpuno je zgasnula, ostavivši za sobom gomilicu belog pepela. Ono malo zraka jutarnjeg sunca koji su uspevali da se probiju kroz velove od vrbovog granja bili su mu jedina svetlost. Nastavi
Petar Petrović, 33 godine, neoženjen, mlađi menadžer-komercijalista, škorpion u horoskopu, navijač Crvene Zvezde, dužnik po osnovu hipotekarnog kredita, pivopija, i nosilac najnemaštovitijeg imena u zemlji Srbiji, ustao je predizbornog petka na levu nogu. Uvek je ustajao na levu nogu; njegov krevet je sa desne strane stajao uza zid. Protegao se i udahnuo duboko, a zatim se odmah zadovoljno stresao na osećaj krckanja u ramenima. Okrenuo se da namesti krevet, i neočekivano suočio sa namrgođenim građevincem koji je buljio u njega kroz prozor. Nastavi
„Blagosloven dan želim“, rekao je Ispovednik.
Odgovorio sam mu prema običaju pošto sam se smestio u metalnu kabinu.
„Blagosloven dan i vama, oče.“ Osmehivao se blago i staloženo, roditeljski
„Molim za oproštaj. Od moje prethodne ispovesti prošlo je sto četrnaest rotacija.“ Nastavi
Desetak minuta se rvala sa šalom u pokušajima da postigne efekat nehajno nabačenog pletiva. Kada je najzad uspela, shvatila je da se predivni neboplavi šal nikako ne slaže sa vezenom bluzom koju je odabrala. Nastavi
Vazduh je bio lepljiv i slan, kao da udišem ulje. Ustao sam i otvorio prozor. Nije pomoglo: vazduh koji je mirovao nad suvom zemljom dečijeg igrališta bio je, neverovatno za ovako kasne sate, još vreliji i teži.
Pogled mi je našao prozor na prvom spratu zgrade naspram mojoj. Nijedno svetlo nije gorelo, ali taj je prozor bio otvoren i u njemu se jasno videla narandžasta tačka svetla: žar cigarete.
Sačekao sam da mi se vid prilagodi. Oko upaljene cigarete nazreo sam mutan obris glave, ramena; tela uokvirenog prozorom i jedva vidljivog spram tame sobe. Ne skrećući pogled, posegao sam za prekidačem. Grozomorna neo-soc-barokna svetiljka sa tamnocrvenim abažurom obasjala je tužnim svetlom sve veličanstvo moje figure.
Prilika sa cigaretom naglo se okrenula, kao da ju je neko iz sobe pozvao. Tanka ruka bacila je cigaretu i istresla pepeljaru preko simsa.
Igralištem između zgrada protrčala je neka životinjica; možda fazan, a možda i pacov.
Ilustracija: Vitomir Višnjić
Ispijaš.
Rekli su da je u čašici kafa.
Šta god da je bilo, liči na zaslađeno govno. U korenu jezika zadržava ti se ukus hemije.
LOŠ POLICAJAC: Ovo još nismo imali. Hajde, molim te, reci joj celu priču. Nastavi
– Mlad sam samo ako umrem.
– Kako to?
– Pa, lepo. Imam trideset tri godine. Ako umrem, reći će: „Mlad je umro.“
– Dobro, to će sigurno negde do šezdesete da govore.