„Šta je ovo, Miloše?“ pitao je, upirući prstom u deo mehanizma ispred mene. Dodirnuo sam plastičnu površinu.
Nisam očekivao da će me već na prvom času, čim smo seli u izmučenog učilnog juga, instruktor nešto pitati. Na trenutak me je potpuno pomeo.
Ipak, ne bi ovo trebalo da bude teško, rekao sam u sebi. „Volan“, kazao sam naglas. Nastavi
…
13. plivanje sa delifinima
14. ručak od insekata
15. tetovirati se
Olovka u mojoj ruci drhtala je iza poslednje stavke. Ostala mi je samo jedna budalasta, detinjasta stvar na spisku želja. A onda – lapot.
Dobro, nije “lapot” lapot. Ali jeste odlazak na put bez povratka. Moje sopstvene ćelije me se odriču i pokušavaju da me prožderu, i nema mi spasa. Gotov sam. Ne znam ni što se femkam ovoliko: umirem. Nastavi
Pre godinu dana, dogodilo se da nismo imali državu. Niko normalan ne misli da se to moglo desiti bez pritiska odozgo. Država je, znači, te noći pojela sama sebe. Dogodilo se strahovito lako; jednostavno, ljudima je hitno trebala pomoć, obratili su se državnim službama za hitnu pomoć, i dobili su sada već poslovično šećkanje i vozanje sa jednog na drugi broj telefona. Još onda, a bogami i još pre toga, izlazilo se na ulice da bi se o tome reklo šta se ima reći. Nastavi
Sto je već bio postavljen kada je Petar Petrović, krmeljiv, neispavan, i kašljucav, poslednji put izašao iz zgrade Hidrometeorološkog zavoda u Tiršovoj ulici, i uputio se ka svom radnom mestu.
Seo je na hladnu, metalnu stoličicu, bacio pogled na Politiku, srknuo kafu, već potpuno ohlađenu, tek reda radi, i zagledao se u tamno i oblacima prošarano nebo, koje je samo njega čekalo da bi počelo da bledi na istoku. Izvukao je svesku iz levog džepa, ali grč u ruci sprečio ga je da je spusti.
-Hajde, Pero, možeš ti to. Hajde, nije ti ništa. Nastavi
Dve iznenađujuće stvari su se desile u proteklih desetak dana. Jedna baš nije za pričanje (malo je you had to be there momenat), ali druga me fascinira preko svake razumne mere. Vezana je za izbore za predsednika SAD, i, ne, nije činjenica da je pobedio kandidat Republikanske partije Donald „Srbin” Tramp, koliko to što je poludeo praktično CEO Internet. Nastavi
Lepo je poznavati zanimljive ljude. Evo, na primer, jedan naš poznanik je deo tima koji razvija novi, domaći telefon sa minimalističkim konceptom: samo pozivi i SMS, ništa funkcije, aplikacije i igre koje odvlače pažnju i oduzimaju vreme. Offone se reklamira kao telefon u svojoj manje-više osnovnoj funkciji; kao uređaj koji nas vraća u „život u momentu“. Razvojni tim odbacuje termin dumbphone kao pogrdan, ali i kao netačan, i svoj svedeni uređaj krštava terminom wisephone. Nastavi
Ove nedelje svedočili smo istorijskom događaju: referendumskim izjašnjavanjem, jedna država odlučila je da istupi iz Evropske unije. Nije prošao ni dan, a jedan od glavnih zagovornika napuštanja EU, pitoreskni lider Partije za nezavisnost Najdžel Faraž, rekao je u jednom jutarnjem programu da je praktično izmaštao količinu novaca koju bi mogle da dobiju domaće ustanove za zdravstvenu zaštitu, a koja, eto, odlazi briselskoj birokratiji za ko zna kakve briselske marifetluke i šta ja znam šta. Nastavi