Da se jezik menja i da reči vremenom menjaju značenje, nastaju i nestaju nije ništa novo. Da mene ume da nervira kada se to dogodi takođe nije ništa novo, makar za vas četvoro čitalaca ovog bloga i slušalaca pratećeg podkasta. 

Razlog za ta strastvena osećanja je dvojak u najmanju ruku, bar koliko se meni čini, u onoj meri u kojoj je moguće da neko tačno odgovori na pitanje zašto misli tako kako misli. Prvo, tu je izvesna količina staromodnosti kada je ukus u pitanju, a drugo, tu je karakterna osobina koju ne znam kako bih nazvao: pripisujem visoku vrednost erudiciji i ekonomiji. Kratko rečeno, ako već postoji sasvim dobra reč za neku pojavu, nepotrebno je izmišljati novu, a ako već izmišljamo novu, trebalo bi da ima smisla.

Primer za reč koja me je izuzetno nervirala je „pekač”. Pored sasvim dobrih, starih srpskih reči* „pleh” ili „tepsija” vi izmišljate novu, i to uz korišćenje potpuno neodgovarajućeg sufiksa. Kovač kuje, trkač trči. „Pekač” ne peče. To je jednako logično kao kada bismo tanjir odlučili da zovemo „jedač”. 

Ozbiljno, kako vas nije sramota?

Nego, da zastanemo malo sa ovom visokoparnom masturbatornom pričom ovde i presečemo je drugom visokoparnom masturbatornom pričom.

Da li ste ikada primetiti da nešto niste primetili? 

Nedavno sam menjao posao i počeo da odlazim u kancelariju. Svakog dana prolazim pored izloga neke radnje u kojoj je izložen jedan cilindrični predmet. Ima poklopac, ima gajtan da se uključi u struju, iznutra je šupalj, ima cilindar od keramike i oko njega snažan grejač, kao za rernu. Uz njega je istaknut krupan natpis: PEKAČ PAPRIKA. 

Mesecima nisam ni primetio taj natpis, dok naposletku nisam primetio da ga nisam primetio. U neverici sam podigao ruku do jednog, pa do drugog oka. Nijedno nike igralo. Srčani ritam bio je postojan, disanje duboko i ravnomerno. 

Pomislio sam da nešto ozbiljno nije u redu sa mnom, a onda sam shvatio: nešto je veoma mnogo u redu sa tim uređajem. 

Uključite uređaj. 

Ubacite sirovu papriku. 

Sačekate malo. 

Izvadite pečenu papriku. 

To, dame i gospodo, drugarice i drugovi, браћо и сестре, to je pekač. Pečenu papriku onda stavite na jedač, začinite uljem iz polivača i solju iz posipača, nabodite na bodač, odsecite komadić otsekačem, izgnječite među žvakačima i gutajte. 

Zagrcnuli se dabogda.

*„Pleh” i „tepsija” nisu „srpske” reči? Okej. Kažite mi, koja je srpska reč za muziku?