Na samom vrhu viralnosti trejlera za ekspanziju Starkrafta (Legacy of the Void) mislim da je dobro vreme da obradimo sledeću temu: superherojski filmovi su popularni zbog kompjuterskih-konzolskih igara.
„Šta da radimo za sledeću nedelju?“
„Ne znam. Rano smo ostali bez ideja…“
„Da. Bedak.“
„E, znam! Raja voli liste! Znaš ono, ‘Sedam filmova koje morate pogledati pre nego što umrete‘, ‘Pet najboljih indie bendova za koje garantovano niste čuli’, ‘Šest praktičnih frizura za leto’, taj fazon.“
Nastavi
Zašto je pogrešno braniti Game of Thrones? Da počnemo:
1. Neke promene su neminovne da bi se knjiga prilagodila formatu serije!
Problem je u tome koje su promene u pitanju. Svako ko se iole razume u dramaturgiju, scenario i režiju moze jasno da vidi razlog zbog koga su te promene urađene. U slučaju da ima previše materijala da bi sve stalo u seriju (mada je to lakše ipak staviti u slučaju serija nego u slučaju filma) onda se scene koje se procene suvišnim izbacuju.
Nastavi
I – Ajkula
„Ovo je dosta visoka prosečna ocena… A imate i iskustva, vidim, i to u advokatskoj kancelariji… Dobro, to je sve dobro.” Nastavi
„Kako ti se dopada novi stan?”
„Ne dopada mi se.”
„Zašto?”
„Zato što je na Novom Beogradu.”
Nastavi
Ja imam nešto što se zove ASMR. ASMR je stanje pri kojem, kada izlozeni nekom spoljašnjem stimulusu, imate prijatan, ali ne seksualan osećaj po koži nalik nekoj lepoj, dubljoj jezi. Postoji mnogo različitih okidača za ASMR, od zvuka okretanja stranica ili pucketanja noktiju po drvenoj površini, do glasa koji šapuiće ili cokće dok priča ili koreografisanih, preciznih pokreta – dakle audio-vizuelno je. Nastavi
Organizacije poslodavaca nedavno su sprovele istraživanje među poslodavcima u Republici Srbiji o profilu idealnog kandidata za zapošljavanje, da bi rezultati istraživanja bili upoređeni sa evidencijama Nacionalne službe za zapošljavanje. Članak, koji je integralno objavljen u biltenu Udruženja poslodavaca Srbije za prvi kvartal 2015. godine, je nezaobilazno štivo kako za poslodavce, tako za tražioce posla. Ovde dajemo izabrane izvode. Nastavi
Nebesa su nam se smilovala, te ovo pišem po za jun u Beogradu (i okolini) nekaratkeristično lepom vremenu. Pošto srca nemam (odstranjuju ga svima na trećoj godini Pravnog) da bi me grejala snaga emocija, grejem se fino zaljućenim paprikašem sa rezancima. I razmišljam: kako bi bilo da nije pileći, nego kereći? Da li bi, da parafraziram Barda, Džeki jednako opojno mirisao?
Nastavi
Ne volim škampe. Nikada ih nisam voleo – ideja da u usta stavljam nekakvog zglavkara sa 5000 očiju, sa onim ustima iz kojih kao da vire nožice, a potom da ga krckam po ustima mi je najblaže rečeno odvratna. Kada sam bio mali u Srbiji škampi nisu bili tako popularan obrok – makar se meni kao malom tako činilo…prosto smo živeli u drugačijem vremenu, sa drugačijim vrednostima. Nastavi
Kako je sve počelo: Na početku beše reč.
Doduše, ako se dobro sećam, reč je došla negde kod drugog piva. Dakle, ne početku beše pivo, pa još jedno pivo, pa onda reč. Bar u mom slučaju. Mateja je, ako sećanje služi, pio drugu kafu i jeo palačinke. U deset uveče. U kafani. Mislim da nešto tu nije baš sasvim čisto.