Nema smisla i dalje o istom, znam, zato neću reći ništa osim da je bilo posećenije nego što sam očekivao (em subota, em Reptilijanci odvrnuli HAARP na 11, prizvali kišu). Umesto opštih stvari, tri konkretne.
1. Ovo je prvi put da sam na protestima povodom burazerskog dila naših vođa sa građevinskim investitorima video nešto što liči na kontrademonstraciju, odnosno na provokaciju. Neko je, sasvim sigurno na svoju inicijativu i bez bilo kakve političke obrade, okačio sa jednog prozora u Beogradskoj ulici objašnjenje šta demonstranti mogu da rade sa patkama – ništa preterano inventivno niti duhovito. Naravno da se odmah ispred zgrade našao i red fotografa iz, siguran sam, nezavisnih medija, sve čekajuči da neko iz kolone napravi nekakav ispad. Dobro je što su, koliko sam ja mogao da vidim, redari reagovali brzo i udaljili kolonu demonstranata od zgrade, i što niko nije naseo. Loše je što ovo verovatno nije poslednja ovakva provokacija, ali sumnjam da je za sada iko obeshrabren.
2. Ispada da se lično poznajem sa velikim brojem učesnika protesta. Što će reći da su u pitanju relativno mladi ljudi, uglavnom obrazovani, i uglavnom relativno dobrostojeći (sa poslovima i platama koje zapravo dođu jednom mesečno). Ovo ohrabruje. Kada su ono advokati štrajkovali, uspeli su samo zato što su znali šta hoće i mogli da izdrže da to dovoljno dugo i traže. Od ove ekipe se može očekivati slično.
3. Već sam dramio oko saundtreka jednog protesta, ali evo naravno i ovde razloga. Čini se da pesma Pete internacionalne brigade (u prepevu Darka Rundeka) postaje nezvanična himna protesta. Ja se nadam da didžejevi znaju kako je prošla vojska koja je uz tu pesmu marširala.