Sto je već bio postavljen kada je Petar Petrović, krmeljiv, neispavan, i kašljucav, poslednji put izašao iz zgrade Hidrometeorološkog zavoda u Tiršovoj ulici, i uputio se ka svom radnom mestu.

Seo je na hladnu, metalnu stoličicu, bacio pogled na Politiku, srknuo kafu, već potpuno ohlađenu, tek reda radi, i zagledao se u tamno i oblacima prošarano nebo, koje je samo njega čekalo da bi počelo da bledi na istoku. Izvukao je svesku iz levog džepa, ali grč u ruci sprečio ga je da je spusti.

-Hajde, Pero, možeš ti to. Hajde, nije ti ništa. Nastavi …