Pre neki dan me iz mog predizbornog depresivnog transa probudila nekakva larma sa ulice. Terasa mi gleda na Njegoševu ulicu (vec smo krenuli sa PriStojntyem!), a odatle se čulo nešto što se najblaže može opisati kao malograđanski košmar. I tako izađem ja da vidim šta je – a to je povorka klinaca malomaturana, urlaju, zezaju se i puštaju ‘Pomešaj ove noći crno i zlatno’ (ili kako god se zvala ta ‘pesma’).

Lagao bih kada bi rekao da moja prva reakcija nije bila predvidljiva – ja sam ipak, dećko, odrastao na Starom Gradu! Jebote, kako se ovo dešava, pa ovo je strašno, kako smo dozvolili da klinci slušaju ovaj šund…

A onda sam se zaustavio…
Nastavi …