8. jul 2001, Ženeva
-U, vidi, Viktorinoksova radnja! Da kupimo noževe?
-Ma jok, šta će mi? Ali kupi ti, naravno.
-Hoćeš da mi prevedeš?
-A daj, pa znaš da kupiš nož!
-Ali ti znaš bolje!
-Dobro, ‘ajde. Nastavi
Moglo bi se reći da sam nekih dubokih istina o sebi postao svestan davno. Jedno od najranijih sećanja koje mogu da rekonstruišem je sećanje na majku koja je šila pored televizora dok sam se ja igrao. Ubola se iglom, ali nekako to nije primetila pre nego što je ostavila nekoliko tamnocrvenih mrlja na haljini. Tražila mi je da joj donesem alkohol, ali ja nisam mogao da odvojim pogled od savršene kapljice krvi na jagodici njenog prsta i izraza napregnutog bola u njenim očima. Nastavi
Ovo je prvi recept sa mesečevim crvima koji sam probala otkad su odobreni za ljudsku ishranu, i, da vam kažem, i dalje mi je jedan od omiljenih! Ako iz nekog razloga ne jedete mesečeve crve možete ih zameniti našim običnim zemaljskim škampima, a vegani mogu i mangom na kriške. Nastavi
Petar Petrović, 33 godine, neoženjen, mlađi menadžer-komercijalista, škorpion u horoskopu, navijač Crvene Zvezde, dužnik po osnovu hipotekarnog kredita, pivopija, i nosilac najnemaštovitijeg imena u zemlji Srbiji, ustao je predizbornog petka na levu nogu. Uvek je ustajao na levu nogu; njegov krevet je sa desne strane stajao uza zid. Protegao se i udahnuo duboko, a zatim se odmah zadovoljno stresao na osećaj krckanja u ramenima. Okrenuo se da namesti krevet, i neočekivano suočio sa namrgođenim građevincem koji je buljio u njega kroz prozor. Nastavi
Naslovna kartica je jednostavna: crna, bez ikakvih logotipa ili zvaničnih obeležja, sa jednostavnim sanserifnim natpisom: 2039.10.13. Rođenje Nataše A. Ving.
U prvom kadru vidimo operacionu salu koja bi, na prvi pogled, mogla da bude bilo gde: jaka, bela svetla, sivi zidovi, zelena i senfžuta hirurška oprema, instrumenti zlolutnog izgleda i nedokučive namene. U središtu prostorije, na operacionom stolu, leži porodilja kapetan Mišel Ving. Oko nje se užurbano komeša tim lekara u odeći različitih boja, vičući istovremeno na trima jezicima. Nastavi
– Mlad sam samo ako umrem.
– Kako to?
– Pa, lepo. Imam trideset tri godine. Ako umrem, reći će: „Mlad je umro.“
– Dobro, to će sigurno negde do šezdesete da govore.
…
13. plivanje sa delifinima
14. ručak od insekata
15. tetovirati se
Olovka u mojoj ruci drhtala je iza poslednje stavke. Ostala mi je samo jedna budalasta, detinjasta stvar na spisku želja. A onda – lapot.
Dobro, nije “lapot” lapot. Ali jeste odlazak na put bez povratka. Moje sopstvene ćelije me se odriču i pokušavaju da me prožderu, i nema mi spasa. Gotov sam. Ne znam ni što se femkam ovoliko: umirem. Nastavi
Sto je već bio postavljen kada je Petar Petrović, krmeljiv, neispavan, i kašljucav, poslednji put izašao iz zgrade Hidrometeorološkog zavoda u Tiršovoj ulici, i uputio se ka svom radnom mestu.
Seo je na hladnu, metalnu stoličicu, bacio pogled na Politiku, srknuo kafu, već potpuno ohlađenu, tek reda radi, i zagledao se u tamno i oblacima prošarano nebo, koje je samo njega čekalo da bi počelo da bledi na istoku. Izvukao je svesku iz levog džepa, ali grč u ruci sprečio ga je da je spusti.
-Hajde, Pero, možeš ti to. Hajde, nije ti ništa. Nastavi
U nedavno izašloj zbirci priča „Anomalija 2″, obojica izvrsnih blogera zastupljena su proznim doprinosom. Interesantno je videti svoj rad posle više godina (prošlo je oko tri godine između isteka roka za podnošenje priloga i objavljivanja zbirke): čovek se redovno koncentriše na stvari koje bi sada uradio bolje. Elem, knjigu smo pročitali, i to celu (nismo preskakali strašne delove), ali ovde ćemo se baviti samo jedan drugim. Nastavi