Pre izvesnog vremena, dok sam još imao glamurozan posao u medijima, pisao sam o tome kako je uređivanje objektivno najboljeg domaćeg portala za naučnu i inu fantastiku promenilo moj život na mali, ali suštinski značajan način.
Sada, kada imam glamurozan posao u tzv. Gejming industriji, promene su evidentne, ama izrazito suptilnijeg karaktera. Nastavi
Lepo je poznavati zanimljive ljude. Evo, na primer, jedan naš poznanik je deo tima koji razvija novi, domaći telefon sa minimalističkim konceptom: samo pozivi i SMS, ništa funkcije, aplikacije i igre koje odvlače pažnju i oduzimaju vreme. Offone se reklamira kao telefon u svojoj manje-više osnovnoj funkciji; kao uređaj koji nas vraća u „život u momentu“. Razvojni tim odbacuje termin dumbphone kao pogrdan, ali i kao netačan, i svoj svedeni uređaj krštava terminom wisephone. Nastavi
1. Otkad nisam bio na svirci…
2. Otkad mi niko nije ni pomenuo da je bio na nekoj svirci…
3. Hijao, kol’ko đece!
4. Hijao, kol’ko sam mator! Nastavi
N. B: potpisani nije autor nijedne reakcije, ali ih je sve do jedne krajnje nenadano inspirisao
Pre mnogo, mnogo godina, video sam prvi put „Gremline“ Džoa Dantea. Za one koji su proteklih tridesetak godina proveli u bunkeru, film se tiče dečaka koji dobija na poklon stvorenje zvano „mogvaj“, koje je njegov otac kupio od Mističnog Orijentalca, uz upozorenje: mogvaje se ne hrani posle ponoći. Otkad sam čuo tu repliku, muči me pitanje: šta je posle ponoći? Ili: šta nije posle ponoći? Nastavi
Post, u kojem Izvrsni blogeri jedan drugom otkrivaju srce razgovarajući o Oskarima. #nohomo Nastavi
U nedavno izašloj zbirci priča „Anomalija 2″, obojica izvrsnih blogera zastupljena su proznim doprinosom. Interesantno je videti svoj rad posle više godina (prošlo je oko tri godine između isteka roka za podnošenje priloga i objavljivanja zbirke): čovek se redovno koncentriše na stvari koje bi sada uradio bolje. Elem, knjigu smo pročitali, i to celu (nismo preskakali strašne delove), ali ovde ćemo se baviti samo jedan drugim. Nastavi
Koliko juče, probudio sam se u zemlji u kojoj je jedan ministar ostao bez posla (nadamo se, ne i bez poslova) zbog kretenaste opaske, jedva dostojne kockama zastrtog stola u ćošku neke pristojnije kafane ili mamurnog scenariste za Ivana Ivanovića, a koju je opasku uputio takoreći s visine izvesnoj novinarki. Aferim.
Drago mi je zbog toga, jer pokazuje koliko smo kao društvo napredovali, koliko smo se osvestili i emancipicirali. Koliko smo odmakli u društveno-ekonomskim reformama i građenju institucija najbolje se vidi po tome što je isti ministar zaslužio da to ne bude najmanje dva puta ranije samo u ovoj godini. Mi samo nismo imali sreće da nas osvešćenost omami pre tih nekoliko meseci, ali, bolje ikad nego nikad. Nastavi
