Australijski stendap filozof Adam Hils ima nastup u kojem kaže, da parafraziramo, kako su dobro živeli oni ljudi koji mogu da vas nasmeju i kad ih više nema.
Ovo je jedna takva priča. Potpuno je istinita, i setio sam je se po ko zna koji put u kupovini.
Ovo je priča o malom zelenom ulju. Nastavi
…
13. plivanje sa delifinima
14. ručak od insekata
15. tetovirati se
Olovka u mojoj ruci drhtala je iza poslednje stavke. Ostala mi je samo jedna budalasta, detinjasta stvar na spisku želja. A onda – lapot.
Dobro, nije “lapot” lapot. Ali jeste odlazak na put bez povratka. Moje sopstvene ćelije me se odriču i pokušavaju da me prožderu, i nema mi spasa. Gotov sam. Ne znam ni što se femkam ovoliko: umirem. Nastavi
Sto je već bio postavljen kada je Petar Petrović, krmeljiv, neispavan, i kašljucav, poslednji put izašao iz zgrade Hidrometeorološkog zavoda u Tiršovoj ulici, i uputio se ka svom radnom mestu.
Seo je na hladnu, metalnu stoličicu, bacio pogled na Politiku, srknuo kafu, već potpuno ohlađenu, tek reda radi, i zagledao se u tamno i oblacima prošarano nebo, koje je samo njega čekalo da bi počelo da bledi na istoku. Izvukao je svesku iz levog džepa, ali grč u ruci sprečio ga je da je spusti.
-Hajde, Pero, možeš ti to. Hajde, nije ti ništa. Nastavi
scenario: Miloš Petrik; crtež: Dunja Lukavečki