Prošlo je nešto više od dve nedelje od kad se Čester Benington, pevač Linkin Parka, ubio.
Pre svega, disclaimer: Nikad nisam gotivio Čestera. Uvek mi je bio slinavi, piskutavi mršavko koji je mlad izgledao kao paćenik a stariji kao blago zlobna lasica.
Međutim, njegova smrt mi je otkrila da je to ipak bio čovek sa svojim krstom kojeg je teglio ceo život (gle čuda), osim što je bio vrhunski tenor koji je retko kad mašio uživo.
Ne želim da zalazim dublje u tematiku poznatih ljudi koji se ubijaju, pojedinačno (Kris Kornel, Robin Vilijams), ali buka koju je Česterova smrt izazvala mi je potvrdila nekoliko stvari koje bih sada podelio sa vama. Nastavi
Arhiva: humor
Klecava fotelja
Koliko juče, probudio sam se u zemlji u kojoj je jedan ministar ostao bez posla (nadamo se, ne i bez poslova) zbog kretenaste opaske, jedva dostojne kockama zastrtog stola u ćošku neke pristojnije kafane ili mamurnog scenariste za Ivana Ivanovića, a koju je opasku uputio takoreći s visine izvesnoj novinarki. Aferim.
Drago mi je zbog toga, jer pokazuje koliko smo kao društvo napredovali, koliko smo se osvestili i emancipicirali. Koliko smo odmakli u društveno-ekonomskim reformama i građenju institucija najbolje se vidi po tome što je isti ministar zaslužio da to ne bude najmanje dva puta ranije samo u ovoj godini. Mi samo nismo imali sreće da nas osvešćenost omami pre tih nekoliko meseci, ali, bolje ikad nego nikad. Nastavi
„Šta da radimo za sledeću nedelju?“
„Ne znam. Rano smo ostali bez ideja…“
„Da. Bedak.“
„E, znam! Raja voli liste! Znaš ono, ‘Sedam filmova koje morate pogledati pre nego što umrete‘, ‘Pet najboljih indie bendova za koje garantovano niste čuli’, ‘Šest praktičnih frizura za leto’, taj fazon.“
Nastavi