Izvrsni blogeri bili su danas, 27. 9. 2015, na građanskom protestu povodom ukopa kamena temeljca za projekat „Beograd na vodi“. Nas dvojica, postupajući jedino po nalozima sopstvene savesti i ličnom osećaju za estetiku, odlučili smo da stojimo na kiši nekoliko sati, i periodično urlamo na dramaturški ispravnim mestima.
Čemu sve to?
Kako ja vidim situaciju, rekli smo dve stvari:
- Poruka (potencijalnoj) opoziciji: postoje glasovi za one koji se protive ovom projektu. Postoje glasovi za one koji će obećati da će i ono malo što eventualno mislimo da bi moglo biti izgrađeno na otetom javnom prostoru razgraditi. Razmislite o tome.
- Znamo da je u isto vreme, uz nestranački, održan i protest pojedinih opozicionih stranaka. Ako pripadate etabliranoj političkoj stranci koja se ovome projektu protivi, razmislite o tome zašto je građanima stalo da se od vas odvoje: zašto nam je bilo bitno da se od vas distanciramo? Zašto niste uspeli da lako mobilišete nezadovoljne; zašto smo imali dva protesta? Kratko rečeno, zašto ste nam ogadili politiku?
- Poruka (potencijalnim) protestantima: kao što je rekao jedan od govornika na skupu, niste sami. Po hladnom vremenu i po kiši, dosta nas izašlo je da pokaže da nam je stalo i da mislimo slično: iako možda ne bismo mogli da postignemo savršeno duhovno saglasje oko toga šta želimo, znamo da ne želimo da se narušava izgled grada, da se remeti i otežava život njegovih građana, i najvažnije, da se odlučivanje izmesti iz institucija i poveri privatnom interesu. Ako je nas trista, petsto, ili hiljadu (citiram razne izvore; nebitan je tačan broj) uspelo da se iscima i do mere da mrdne guzicama, koliko nas zaista ima? Možda se nećemo videti na ulici, ali, ako u izolaciji glasačkog mesta budete mislili da se nećete čuti u mnoštvu, razmislite ponovo.
