Desetak minuta se rvala sa šalom u pokušajima da postigne efekat nehajno nabačenog pletiva. Kada je najzad uspela, shvatila je da se predivni neboplavi šal nikako ne slaže sa vezenom bluzom koju je odabrala.
Navukla je neku jednostavnu majicu i ustanovila da joj previše otkriva stomak. Pre poslednje faze obračuna sa zimskim salcem, to je bilo nedopustivo.
Izabrala je nove pantalone, na široke uzdužne narandžaste i bele pruge, koje su joj odlično stajale, ali užasnula se kada je videla koliko da se šal, koji joj je tako divno isticao oči, uopšte ne uklapa. Skinula ga je sa ramena i odložila.
Dug, bolan uzdah napustio joj je usne. Ruka joj je potražila kašiku.
„Nema druge“, rekla je svom odrazu u ogledalu. „Moraću da promenim oči.“