Nebesa su nam se smilovala, te ovo pišem po za jun u Beogradu (i okolini) nekaratkeristično lepom vremenu. Pošto srca nemam (odstranjuju ga svima na trećoj godini Pravnog) da bi me grejala snaga emocija, grejem se fino zaljućenim paprikašem sa rezancima. I razmišljam: kako bi bilo da nije pileći, nego kereći? Da li bi, da parafraziram Barda, Džeki jednako opojno mirisao?

Ovih dana svetske internete protresla je kampanja protiv izvesnog folklornog festivala u varoši Julinu, na jugu NR Kine. Kampanja, koju su podržali lumeni poput nagrađivanog televizijskog autora Rikija Džervejsa

It’s misleading to call Yulin a Dog Meat Festival. It should be called a Dog Torture Festival. Because that’s what it is. #StopYuLin2015

— Ricky Gervais (@rickygervais) June 21, 2015

i, pa, Žizel Bundšen, obrušila se na godišnji teferič koji, istini za volju, deluje tek nešto civilizovanije od Guče, a sve zbog onog danskog filma: u Kini, moštemisliti, jedu pse.
Aktivisti i peticionaši širom sveta zgroženi su torturom kroz koju životinje prolaze: zgužvaju ih u premale kaveze, odvedu ih na klanje, zatuku toljagama, oderu, skuvaju, i posluže uz liči. Grozno, ako 1) ne volite liči, 2) se nikada niste očešali u prolazu pored nekog ko je nekada s čežnjom pomislio na nekog ko je čuo za Aptona Sinklera, ili 3) generalno nemate ni najblažu predstavu o tome šta jedete: tim se psima ne radi ništa neuobičajeno za jestive životinje. Mislim, u Nemačkoj je praktično od juče zabranjeno mlevenje živih pilića, na primer.
Od vegetarijanaca i drugih prehrambenih devijanata ne čudi ništa, ali što se kopiste mesožderi? Zašto bi bio problem jesti psa, a ne, na primer, svinju odgajenu u istim uslovima? Ili, ne znam, ocelota?

Jednostavno, zašto bi moja kultura, gde su psi tabu, bila superiorna u odnosu na kulturu u kojoj nisu? Zašto bi proizvoljne zabrane bile poželjne?
Čini se prelakim prilepiti varvarsku etiketu nekim tamo Kinezima o kojima evenutalno znamo gde im je zemlja i da ih ima mnogo. Gospođa Bundšen pita se, na primer, kako je moguće da neko želi da ubija ta divna, nevina stvorenja. Ja se pitam: ako su psi nevini, šta su joj krive krave?
Postoji sijaset odličnih razloga da neko izabere ishranu bez mesa: gustatornih, dijetetskih, zdravstvenih, ekonomskih, ekoloških, etičkih čak. Postoji i poneki ne tako dobar, ali održiv. Ne postoji, međutim, nijedan iole suvisao razlog da se istovremeno bude protiv uzgoja jedne životinje radi mesa, a za uzgoj neke druge. Sa izuzetkom, eventualno, ljudi.
Dok koricom hleba vijam ostatke paprikaša po činiji, reći ću još i to da me jedenje keretine ne privlači, ali da bih neizostavno probao (iz čiste radoznalosti) zateknem li se u prilici. Najdalje sam od toga da nekog osuđujem zbog izbora omiljene životinje. U Indiji bih, primera radi, mogao da zaglavim zatvor zbog svoje ljubavi prema govečetu. Zar nije užasno kada se države i/ili velike grupe okupe oko potpuno iracionalnih ideja? Zar nije zastrašujuće?