Ne znam ima li nekog ko već nije izneo svoje mišljenje o uvođenju rodno osetljivog jezika u javnu sferu, ali jedno mišljenje više je u onoj analogiji samo još jedno dupe više. A nije da se ne radi o mojoj sopstvenoj guzici. Ovo je duga priča, koja, osim guzice, uključuje i jezik, tako da će trebati malo koncentracije. Erotizam ne garantujemo.

Ranije smo se pozvali na struku kada smo pričali o nekim stručnim stvarima. E, pa, jezik nije moja struka, ali pravo jeste. Daleko sam od najuspešnijeg pravnika kojeg je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu dao, ali mogu da pogledam.

Jezik, međutim, jeste moj posao (radim, između ostalog, i kao prevodilac), i hobi, do mere da bukvalno imam nagradu iz toga koliko ga dobro koristim. I neke nominacije, ali koga za to briga. Bitni su rezultati.

Sad, da li imam nešto protiv rodno osetljivog jezika? Ne bih rekao. Koga zanima, može da pročita bilo koju knjigu koju sam preveo, kao što neće, ili čak neku od mojih knjiga, kao što još više neće – ubeđen sam da sam najmanje jednu rodno osetljivu reč za zanimanje uveo u srpski jezik prvi.

Ako vam treba neki argument protiv protivljenja rodno osetljivom jeziku kada su posredi, pre svega, nazivi za zanimanja i zvanja u ženskom gramatičkom rodu, samo pogledajte ko se najglasnije buni, postpite se pepelom, pa pređite na pravu stranu.

Mračnjaci i konzervativci svih vrsta, od pseudo(i nepseudo)intelektualaca koji tupe o nekakvom „silovanju jezika“ kao da imaju najblažeg pojma o tome šta je silovanje, do poluodraslih polubatica koji misle da je „pušačica“ nešto loše ili sramotno.

Lično nemam ništa protiv pušačica, a usudio bih se da kažem da je svako ko bi našao nešto da im zameri u najmanju ruku težak licemer.

Šta je, onda, problem?