Pogledao sam novi StarWars – ne brinite, neću vam spojlovati, zato što ovo nije tekst o novom StarWarsu. Međutim, jeste tekst o fenomenu koji ga okružuje; takozvanom fandomu – biti fanboy ili fangirl nečega, bilo čega. Priznajem da sam pod velikim utiskom ovog Cracked teksta, ali istakao bih sledeći pasus kao uvod:

“Gamer” is not an identity. “Star Wars fan” is not an identity. Those are just things that other people made that you like — and right now, they’re things that everybody likes. It does not distinguish you at all to like them more or “harder” than other people do. Because you’re not making anything. You’re just consuming something that other people made and saying, “Yeah, that was pretty good.” You deserve no credit. You deserve nothing more, in fact, because the transaction is complete. You paid for your ticket and got your movie / book / video game.

Poenta je, dakle, da biti fan nečega znači da se deklarišeš kao profesionalni consumer nečega, neko ko konzumira sadržaj i glasno govori kako voli taj isti sadržaj. Čini mi se da, tako uokvireno, ne postoji idiotskiji ponos od ponosa nad time što voliš neki sadržaj – osim eventualno ponosa hipstera što ume da pusti bradu. Ovo nas dovodi do neobične situacije gde fanovi nečega (na primer SW-a) optužuju ljude koji manje ’znaju’ o toj određenoj stvari da ’nisu pravi fanovi’. Neznanje jeste negativna osobina ako je u pitanju neka profesija – reći lekaru ili pilotu kako ne zna dovoljno da bi radio svoj posao je sasvim legitimna i neophodna optužba. Međutim to su poslovi, i tu postoji važna distinkcija. Biti fan nečega nije posao, on nema nikakve konkretne rezultate i najvažnije – time što si fan ti ne stvaraš ništa. Radnik u fabrici koji lepi nalepnicu na paštetu više radi, i ima veći uticaj na sveokupni Zeitgeist, nego sedamdeset dva idiota koji sa penom oko usta raspravljaju o boji svetlosne sablje.

Ni sam nisam imun na fenomen ’Ja sam veći fan od vas, vi ste PLEBS’ – poznato je da sam veliki elitista kada je reč o muzici. Kada mi neko kaže da je veliki obožavatelj, na primer, Iron Maidena …a zna četiri pesme, moj ’ne znaš ti, n00be’ bes se aktivira bez pitanja.

Vremenom sam naučio da je bilo kakvo kategorisanje obožavanja nečega imbecilno osim ako nije kontekstualno vezano za neku diskusiju. Ako ne učestvuješ u kvizu u kome su pitanja ’Tolkien Trivia’ potpuno je nevažno to što ja znam koje boje su Turinove gaće a ti ne. Takođe, ako se vratimo na muziku, besmisleno je kvantifikovanje nečije ljubavi prema bendu ili pesmi. Kako ja mogu da znam da neko ko zna samo jednu pesmu ‘Maidena ne voli tu pesmu više nego ja celu diskografiju? Ako je to slučaj, zašto ne presluša ostale? Pa, to se već mene ni ne tiče.

Biti fan nečega je postala beskorisna izjava, ako je ikada korist i imala – danas, kada je takozvana nerd-geek supkultura postala dominantna (vise nije sub, jelte) SVI su fanovi SVEGA. Vreme je da prihvatite da je sav vaš (i moj) ’trud’ da naučite besmislenu triviju i da se bavite vašim hobijem na jednom ekstremnom nivou ni po čemu unikatan, specijalan i nadasve… koristan.

Ništa od ovoga me, naravno, neće sprečiti da se bavim time koji je tajni cilj zle boginje Lolth u Drizzt knjigama i da li je Glorfindel onaj Glorfindel ili neki drugi Glorfindel. Samo je vreme da prestanem da se time ponosim…