- MARSOVČE
Naslovna kartica je jednostavna: crna, bez ikakvih logotipa ili zvaničnih obeležja, sa jednostavnim sanserifnim natpisom: 2039.10.13. Rođenje Nataše A. Ving.
U prvom kadru vidimo operacionu salu koja bi, na prvi pogled, mogla da bude bilo gde: jaka, bela svetla, sivi zidovi, zelena i senfžuta hirurška oprema, instrumenti zlolutnog izgleda i nedokučive namene. U središtu prostorije, na operacionom stolu, leži porodilja kapetan Mišel Ving. Oko nje se užurbano komeša tim lekara u odeći različitih boja, vičući istovremeno na trima jezicima.
Smeđe oči na prebledelom licu Vingove otvore se širom, a usne joj formiraju oblik slova O pre nego što se umire u obamrlosti. Jedno od lekara trijumfalno diže stvorenje neobaveštenom gledaocu najviše nalik na vanzemaljca iz Osmog putnika, dok drugi s olakšanjem briše znoj sa čela.
Oznojeni lekar prilazi kameri. Na grudima mu je čitljiva prišivka sa znakom ruske misije na Mars i imenom: „A. I. Razinov“. Razinov svlači masku s lica, i otrkiva usta puna pravilnih, ali požutelih zuba.
„Uspeli smo“, kaže on, pomalo suznih očiju. „Čovečanstvo je sposobno za preživljavanje na Marsu.“
Neko mu sa strane dodaje čašu sa poklopcem, i on je zahvalno prima i otpija dva-tri gutljaja. Gledalac koji ima pristupa pratećoj dokumentaciji znao bi da rukavica najverovatnije pripada vođi evropske misije Filipu Duarteu, dok je u čaši najverovatnije hlebovača – destilat šećerima bogatih otpadaka iz ispražnjenih rezerovara goriva koji su zajednički proizveli sam Doktor Razinov i Ema Lozanova, rukovodilac botanike evropske misije.
Slika naglo, bez uvoda, prelazi na kadar Doktora Razinova koji drži za ruku kapetana Ving, kojoj na grudima sisa novorođenče Nataša. U pozadini je segment providne folije kroz koji se vidi zvezdano nebo sa zamljom pri sredini. Sve troje, uključujući i bebu, gleda u bledoplavu tačku, kao da očekuje signal. Signali odatle odavno ne dosežu Mars.
- SIGNAL
2054.01.24.
Izveštaj radio-operatera Nataše Antonove Ving
Na dan iz zaglavlja bila sam raspoređena na monitoring međuplanetnog saobraćaja. Do kraja smene nije se dogodilo ništa neobično, jer međuplanetnog saobraćaja nema decenijama. Primljeni su uobičajeni testsignali sa svih veštačkih satelita u preletu, sve u uobičajeno vreme.
Petnaest minuta pre kraja smene, jedna od stanica za monitoring signalisala je prijem neočekivanog FM signala u visokofrekventnom opsegu. Pomislila sam da bi signal mogao da potiče od jednog od rovera sa terena, ali nije koristio nijedan uobičajeni kanal.
Kada sam uključila kanal na zvučnike, čula sam muški glas, nalik na glas doktora Dorena, čak je i govorio engleski sa sličnim naglaskom. Pitao je da li ga neko čuje. Misleći da mu je potrebna pomoć, odgovorila sam pozivnim znakom Baze Pavonis. Čovek se tada predstavio kao komandant svemirskih snaga Sjedinjenih Država i zahtevao da zna s kim razgovara. Zaključila sam da se to neko šali i, ne znajući šta da kažem, predstavila sam se kao Samanta Foks, što je ime sa retro postera koji je doktor Armstrong okačio u radiooperaterskoj kabini. Čovek je tada počeo da zahteva obaveštenja o Bazi: koliko nas ima, da li smo otklonili sve pretnje (?) i, naročito, kako smo naoružani, ali odbila sam da ih dam i alarmirala Emu Lozanovu, komandanta smene. Sam razgovor je, po protokolu, snimljen.
Ja se i dalje nadam da je šala.
- UVIĐAJ
2054.02.11.
Izveštaj o pretresu stana radio-operatera Nataše Antonove Ving
Postupajući po naređenju komandira Milicije Stanice Masada, pristupila sam pretresu stana radio-operatera Nataše Antonove Ving. Pretres je počeo noćas, na dan 2054.02.11. oko 02.30. Korisnica stana nije bila prisutna iako je raspoređena u jutarnju smenu.
Lični terminal korisnice stana bio je zaštićen pristupnom šifrom. Master šifra Milicije ipak ga je otključala. Lokalna memorija beleži pristup brojnim datotekama iz arhive tokom celog prethodnog dana. Celo memorijsko skladište kopirano je i priloženo ovom spisu.
Sa izuzetkom jednog kompleta odeće i jednog električnog stilusa, sav inventar koji korisnica stana duži nađen je u redu i na broju. Obuća korišćena prilikom izlaska na teren nije bila očišćena u skladu sa pravilima službe.
Dno kasete za opremu bilo je odvojeno, a zavrtnji isečeni, tako da na prvi pogled izgleda da su na mestu. Ispod dna kasete korisnica stana načinila je skrovište u kojem je nađeno nekoliko predmeta: dve grafitne olovke, veoma kratke, sedam listova recikliranog papira, terenska kesa za vodu i kartonska čašica.
Na šest listova nalaze se crteži erotske tematike, nepoznatog autora. Nevešto nacrtani. Na sedmom listu je dnevnički zapis. Sve dokumentovano fotografski.
Terenska kesa za vodu bila je polupuna providne tečnosti sa jakim mirisom alkohola. U kartonskoj čašici nalazila se jedna kašika kašaste tamnoljubičaste materije bez mirisa. Uzorci uzeti uz pomoć kompleta za uzorkovanje.
Po nalogu komandira Milicije, pretres je obavljen naročito pažljivo tako da korisnica stana ništa ne primeti. Uklonjeni su tragovi svih učinjenih radnji i svi predmeti vraćeni na mesto gde su i nađeni, sa izuzetkom uzoraka providne tečnosti i kašaste materije. Tragovi pristupa lokalnom terminalu takođe su obrisani.
Pretres je završen u 03:15.
Prilozi:
Kopija lokalne memorije
Fotografije
Uzorci
OSL:
Marija I. Golkova, Milicija
Pristutni svedoci:
po nalogu komandira, pretres je učinjen bez prisustva svedoka
- PRIZNANJE
2054.02.14.
Ja, Nataša Antonova Ving, svojevoljno priznajem da sam učestvovala u podrivanju bezbednosnih struktura Stanice Masada.
Posle izveštaja od 2054.01.24. stupila sam u redovan kontakt sa licima koja se predstavljaju kao članovi vlade Sjedinjenih Američkih Država na Zemlji. U ovu svrhu, koristila sam improvizovani radio-aparat sastavljen od rashodovanih delova drugih mašina. Držala sam ga skrivenog u hidroponičkoj bašti 144-A1, sadni red 4, i koristila ga za odašiljanje i primanje poruka i uputstava.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država, odnosno pojedinci koji tvrde da je predstavljaju, tražili su od mene podatke o broju pripadnika američke, evropske i ruske misije u Stanici Masada, kao i o broju Marsovaca rođenih tokom perioda bez kontakta sa Zemljom. Obavestili su me da su Sjedinjene Američke Države u ratu sa Rusijom, Kinom i brojnim državama čija sam imena zaboravila.
Pozivajući se na ime i čin moje majke, pok. Mišel Ving, kapetana Ratnog vazduhoplovstva SAD u penziji, tražili su od mene da stupim u kontakt sa drugim preživelim pripadnicima američke misije i izvršim prevrat, a da potom predam kontrolu nad stanicom vladi SAD. U čast uspomene na majku, odlučila sam da prihvatim. S tim u vezi, dobila sam i izvesna uputstva koja su se ticala zauzimanja oružarnice i ključnih sistema, ali ona su, zbog neažurnog stanja dokumentacije na Zemlji, bila potpuno neupotrebljiva, jer nisu uzimala u obzir dodatak kineskih, japanskih i evropskih mobilnih modula, kao ni proširenja na pećinski kompleks ispod planine Pavonis tokom prethodnih dvadeset godina.
Pre tri dana, izašla sam iz sobe u toku noći kako bih vladi SAD poslala ažurirane planove Stanice Masada posle svih prerada i proširenja. U tome me je sprečio komandant Milicije Arnold Širer. Predala sam se dobrovoljno i stavljam se na raspolaganje Miliciji Stanice Masada radi preduzimanja svih budućih radnji koje bi vodile njenoj odbrani od preuzimanja.
Predajem se na milost Tribunalu, u nadi da će to povoljno uticati na odmeravanje kazne.
Nataša A. Ving
- DIKTAT
TRANSKRIPT: Diktat dr Eme Lozanove, mirskog sudije Tribunala Masade
2054.02.15. 22:20
U svetlosti nedavnih događaja, nemam izbora do da preporučim dalju istragu u slučaju Nataše Ving. Na prvi pogled deluje da su svi dokazi protiv nje: radio-aparat je zaista bio skriven na mestu označenom u priznanju, Nataša je svakako tehnički obučena da od raznih rashodovanih delova sastavi funkcionalnu radio-stanicu, a osim nje niko nije imao kontakta sa Zemljom, odnosno sa osobama koje se predstavljaju kao Zemljani.
Istini za volju, ovo poslednje i ne možemo znati: Nataša je, uz doktora Dorena, naš najbolji komunikacijski tehničar, a doktor Doren tvrdi da ni pre ni posle incidenta od 01.24. veza sa Zemljom nije uspostavljana, niti je ikakav signal primljen.
Ipak, veoma mi je čudno što u panel Tribunala nije postavljen niko ko se bavi radio-vezom, i predložiću da svi budu saslušani kao svedoci. Takođe, primećujem da izveštaj sa tajnog pretresa koji je izvršila službenica Golkova ne sadrži sve navedene priloge: dnevničke beleške nema u prilozima. Kada bi samo postojao neki način da ispitamo službenicu Golkovu o sadržaju beleške… Konačno, zar nije i njena iznenadna smrt unekoliko sumnjiva?
Sve više mislim da je odluka komandanta Razinova da razoruža sve Amerikance u stanici bila ispravna.
Nastaviću kasnije, neko mi kuca na vrata…
- SASTANAK
Ne smem ovo nikom da kažem. Zato pišem dnevnik.
Nikad nisam pisala dnevnik i ne znam kako se to radi. Negde sam čula reči „Dragi dnevniče“, ali zvuče mi glupo a izgledaju još gluplje kad ih napišem.
Imam sastanak.
To mi je čudno ne samo da napišem, ne samo da kažem, nego i da pomislim.
Ali, eto, desilo se.
Mnogo je romantično! Dobila sam samo poruku sa brojem, nepotpisanu, ali rukopis sam prepoznala odmah. Mnogo je lepo kad neko ko ti se toliko sviđa napravi prvi korak. Može roditelj da mi bude, da, pa šta? To može svako na ovom svetu. Osim ove dece, ali ona sva imaju trinaest godina. Ili manje.
Trebalo mi je malo vremena da dešifrujem šta sam tačno dobila. Ali sve je u formatu: broj jedne od hidroponičkih farmi, pa još jedna brojka, mislim da je to sadni red, pa još četiri koje mogu da budu časovi i minuti. Neko ko stalno govori koliko „voli pametne devojke“, neko ko je sigurno primetio kako ga gledam svaki put kada uđe u prostoriju, e, taj neko hoće da me vidi u dva i petnaest ujutro negde gde nikoga neće biti u to vreme! Uzbuđena sam.
Ne smem da otkrijem ime! Šta ako neko ovo vidi? Ali to ime mi je u glavi od jutros i čujem ga u ušima i u grudima sve jače. Sada, kada treba da krenem, ne čujem ništa drugo.
Ne znam kako da se spremim!
Ceo dan gledam stare slike i snimke sa Zemlje. Vezala sam kosu i podigla je stilusom; usne sam namazala sokom od cvekle. Valjda će biti dovoljno. Mislim, da nisam lepa i bez šminke, ne bih ni dobila poruku, zar ne? Nema veze ako od ovoga ništa i ne bude na kraju. Imaću makar ovo pismo da me podseća.
Ili da me oda! Sakriću ga na sigurno mesto, i idem.
- MEHUR
Ovako se završava priča o prvoj Marsovki, Nataši Antonovoj Ving. Iz obzira prema posetiocima ovog muzeja, kao i prema samoj marsovskoj civilizaciji, odlučili da sam kraj izostavimo iako filmske i fotografske dokumentacije ne manjka. Za posetioca koji nije upoznat sa opštom istorijom Stanice Masada kao poslednje ispostave Stare Zemlje ovde ćemo izložiti kratak pregled.
Serija napada koja je unela nemir u malobrojno stanovništvo Stanice Masada bila je za njihove organe reda prevelik zalogaj. Posle ubistva Marije Golkove, istraživača signala sa Zemlje, raniji komandant ruske misije, doktor Anton I. Razinov, odlučio je da aktivira tajne protokole i preuzme komandu kao vojno lice u službi Ruske Federacije. Izdao je naredbu članovima svoje misije da se naoružaju radi samoodbrane. Većina je ovo naređenje poslušala i pokušala da dođe do depoa u koji je pre više decenija bilo odloženo oružje pripadnika ruske misije. Neki su odbili da ga poslušaju, a neki su uspeli u nameri da se naoružaju.
Arnold Širer, kao komandant Milicije, doneo je suprotnu odluku: naredio je pritvor i razoružanje svih koji su poslušali doktora Razinova. Među onim pripadnicima ruske misije koji su naredbu doktora Razinova odbili, tada su se pojavili stavovi da su pogrešili i da imaju razloge da se osećaju ugroženo, a neki su se glasno i pobunili (videti, na primer, izložbu posvećenu dr Aleksandru S. Nikolajevu). Pojedini pripadnici Milicije, i to ne samo raniji pripadnici ruske misije, otkazali su poslušnost komandi.
U haotičnim borbama koje su usledile stradalo je blizu stotinu ljudi, uglavnom starijih članova ruskih i američkih misija. Nataša A. Ving i njen otac, doktor Razinov, poginuli su pred sam kraj borbi tokom njegovog neuspelog pokušaja da je oslobodi iz pritvora, kada je njegova grupa tokom bekstva upala u zasedu.
Pregledom dokumentacije iz arhiva na Zemlji ustanovljeno je da je vezu sa Stanicom Masada pokušavao da održi centralni mozak Fort Mida, jednog od više automatizovanih centara za kontinuitet vlasti. Veštačka inteligencija koja ga je vodila tada je slala sintetizovane glasovne poruke svim izolovanim nosiocima upravne vlasti bivših SAD sa ciljem da se povrati kohezija i centralizacija uprave posle završetka rata. Pripadnici civilnih agencija, poput doktora Širera, nisu ni pretpostavljali da razgovaraju sa kompjuterom čiji su ciljevi u suprotnosti međunarodnoj saradnji i obnovi. Njegov pokušaj prevrata uz svaljivanje krivice na članove ruske misije bio je, dakle, kratkoročno uspešan, naročito pošto su ostale misije bile obezglavljene ubistvima (kao u slučaju dr Eme Lozanove) ili u borbama. Štetno delovanje dr Širera konačno je otkriveno kada je izgubljena dnevnička beleška Nataše A. Ving izašla na videlo, i on je stradao u kratkoj pobuni koja je usledila.
Borbe su lišile stanovništvo Stanice Masada stručnih kapaciteta da obezbede njeno dalje fukncionisanje i samoodržanje. Mučno svedočanstvo o propasti poslednjih izdanaka Stare Zemlje sačuvano je u arhivama koje su ostale netaknute. Na nama, kćerima i sinovima Nove Zemlje, ostalo je da ih u ovom muzeju izložimo kao opomenu.
Ovim se završava audio-vodič paviljona Nataše Ving. Izloženi dokumenti i predmeti su originalni, a sam paviljon konstruisan je od delova stambenog modula istovetnom onom kakav bi Nataša Ving koristila. Jedina izmena jeste mehur od antifotolitičkog zaštitnog stakla koji je tu samo da spreči dalje propadanje eksponata.
