Ovo je šesti deo putopisa sa medenog meseca.
Prvi deo (put i prvi utisci) je ovde, drugi deo (zaliv Ha Long) je ovde, treći (kulturno uzdizanje u Hanoju) ovde, četvrti (ostrvo Fu Kuok) ovde, a peti (prvi utisci o Ho Ši Minu) ovde.
Delta Mekonga
Izlet u deltu reke Mekong organizovala je lokalna turistička agencija, i podrazumevao je posetu dvama ostrvima i koješta od proizvoda iz domaće radinosti.
Jedan od rukavaca Mekonga prešli smo brodićem iz grada Mi Toa do Ostrva Jednoroga, jednog od tri po mom mišljenju preterujućih ostrva u delti. Druga dva su Ostrvo Zmajeva i Ostrvo Feniksa. Pomenuto je i Ostrvo Kornjača koje ima umnogome uverljivije ime. Ovo sluti na tourist-friendly preimenovanje lokalnih toponima u oblasti inače teško pogođenoj hemijskim oružjem tokom operacije Ranch Hand, što lokalni vodič s razlogom ne propušta da pomene. U prelasku smo gledali grane plodova zumbula dok nam je vodič objašnjavao kako se čak i ti plodovi koriste već za nešto; u ovom slučaju krmivo.
Na Ostrvu Jednoroga bilo je sramotno malo jednoroga, ali probali smo lokalni med (vrlodobro) i voće (takođe vrlodobro) i bili podvrgnuti tradicionalnoj vijetnamskoj muzici presečenoj najšupljijim izvođenjem If You‘re Happy And You Know It koje pamtim od vrtića.
Lokalna košnica lokalnih pčela koje prave lokalni organski med, u sigurnim lokalnim rukama lokalnog organskog vodiča
Zatim nam je omogućeno da se doveslamo (u čemu se supruga naročito istakla) kanalom do broda za sledeće ostrvo, koje je vodič preveo kao Kraljevstvo Kokosa.
Za razliku od gradova, gde deluje kao da i siromašniji ljudi okej žive, dakle čisti su, sređeni, svi jedu po restoranima itd., na selu je situacija malo drugačija. Dok smo veslali kanalom, Vijetnamka koja je veslala na pramcu brodića mi je pokazala svoju kuću. Krov sa 4 stuba i to je to. Teoretski, čovek zna ove činjenice, ali ipak si nepripremljen da vidiš takve stvari zaista (prim. gosp).
Dame i gospoda koji su nam velikodušno omogućili da veslamo bili su ujedno i jedini Vijetnamci koji su tražili napojnice, verovatno iz razloga izloženih u gornjoj prim. gosp.
Tamo smo jeli u lokalnom restoranu, koji je imao i farmu krokodila jer naravno da je imao i farmu krokodila. Za male pare, daju vam somića na uzici kojim možete da ga dražite sa bezbedne udaljenosti.
Kao što domoroci koriste zumbul, tako koriste i kokos, i to celo drvo, od korena do lista. Objašnjeno nam je kako se lišće koristilo za krovove, stabla za zidanje, plodovi za svašta, a kada je vodič stigao do korena, mislim da sam zaspao. Probali smo neočekivano predivne karamele od kokosa [Kakva je ovo navlaka, ljudi moji (prim. gosp)], sladoled od kokosovog mleka sa slatkim korenom, kao i alkoholna pića. Jeste, ona sa zmijama. Ukus? Kao slaba rakija od kartona. Trebalo bi da pokušaju sa ananasovačom. Navodna lekovita svojstva (osnažuje muškarce, uveseljava žene)? Neprimećena.
Izvrsni bloger setno gleda u daljinu; fotograf: Sofija Vuković Petrik
Klabing iskustvo u Ho Ši Minu
Gospođi je bez ikakvom normalnog razloga za oko zapala „bašta“ nekog lokala na krovu zgrade blizu hotela. Po povratku iz delte Mekonga odlučili smo da je posetimo. Na to mesto se ulazi kroz frizerski salon, a goste do vrtoglavih visina sprovodi hostesa koja nam se obradovala kao rodu najrođenijem.
Mislim da nije zapravo salon, nego nekakva “dekoracija” (prim. gosp).
Terasa je bila ukusno ukrašena disko-kuglama na svakom koraku i figurama pudlica veličine teleta od balona vezanih u čvorove. Sjajnih. Pivo je koštalo oko šest puta više nego na bilo kom obližnjem mestu, tako da se gospođa počastila badvajzerom a ja nešto malo manje precenjenim koktelom koji je, uprkos korišćenju vijetnamskog džina, bio sasvim pristojan. Pobegli smo posle tog prvog pića, uz zvuke remiksovane teme iz Titanika.
Kako smo morali da preskočimo samo jednog usnulog narkomana, kako gužva nije bila prevelika (ipak smo bili 67% gostiju) i kako nije predugo trajalo, ovo iskustvo ipak svrstavam u top 10 mojih klabing iskustava u životu.
Nastaviće se…
