Koliko juče, probudio sam se u zemlji u kojoj je jedan ministar ostao bez posla (nadamo se, ne i bez poslova) zbog kretenaste opaske, jedva dostojne kockama zastrtog stola u ćošku neke pristojnije kafane ili mamurnog scenariste za Ivana Ivanovića, a koju je opasku uputio takoreći s visine izvesnoj novinarki. Aferim.
Drago mi je zbog toga, jer pokazuje koliko smo kao društvo napredovali, koliko smo se osvestili i emancipicirali. Koliko smo odmakli u društveno-ekonomskim reformama i građenju institucija najbolje se vidi po tome što je isti ministar zaslužio da to ne bude najmanje dva puta ranije samo u ovoj godini. Mi samo nismo imali sreće da nas osvešćenost omami pre tih nekoliko meseci, ali, bolje ikad nego nikad.
Možda se sećate, uvaženi je gospodin u junu blagoizvoleo odbiti saradnju sa državnim organima države u kojoj ministruje, dok je u martu napravio prečicu u lancu komandovanja oružanim snagama, posle čega je pao helikopter koji je prevozio sedmoro ljudi, uključujući i bebu pogrešne veroispovesti. Pre osam meseci, dakle, ljudski život nije bio vrednovan dovoljno za ministrovu smenu. Pre pet, poštovanje propisa sopstvene zemlje. Sada je dovoljan jedan loš vic. Šta nas čeka u novoj godini, strah me i da pomislim.
Da nismo malo prebrzo (i nejednako) napredovali? Nešto mi je sumnjivo u najavama o ministrovoj smeni koje sam čuo. Jedino je Narodna skupština ovlašćena da ministra razreši, jer ona ga je i postavila tu gde je, međutim je najava došla sa druge strane, od nekog ko na takav akt nije ovlašćen, pa čak ni u interesu civilizacije i dobrog ukusa. Poslednje što smo čuli je da mu se traži „adekvatna zamena“. Ne znam ko je scenarista „Kursadžija“, ali slutim da mu se smeši unapređenje.
Lako je zamisliti da je ova kadrovska promena bila odlučena davno, a da se samo čekao povod. Semjuel Klemens je napisao jednom (govoreći o svojoj zemlji; nije da je primenljivo na našu) da ne zna da li nas vode geniji koji se sprdaju s nama ili budale koje misle ozbiljno. Ja sam neizlečivi optimista u poređenju sa njim: generalno sam sklon da zlu nameru tek sasvim izuzetno uzmem u obzir kao bilo čiji motiv.
Ipak, ne brinem se. Iako najuspešniji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu možda nije student sa najboljom retencijom gradiva, verujem da će Narodna skupština kao najviša vlast u zemlji postupati nezavisno i odgovorno. Kao i onda kada je ministra britka jezika postavila tamo gde ga je postavila.