IB: Nisu sve vakcine rođene jednake. Da li je Mateja u pravu kada zeza one koji su primili od brata Sija, dočim je on primio od Putina?

AIK: Hm, nisu iste, ail bitno je da sve sadrže informaciju kako da naučimo naš imunski sistem da se odbrani od prelepote od ovog virusa. Koji jeste, sa naučnog aspekta, jako lep i zanimljiv (moram da kažem).

Što se tiče raspoloživih vakcina, na raspolaganju su nam (ugrubo) 1) iRNK vakcine (Pfizer, Moderna), 2) adenovektorske vakcine (AZ, J & J, Sputnik), 3) inaktivisane celovirusne vakcine (Sinofarm). Uskoro ćemo imati i proteinske i peptidne vakcine, ima uspešnih kandidata koji su trenutno u raznim fazama kliničkih studija.

Za mlad imunski sistem, u starosnoj grupi 18-65 gde spadate vi, velika je verovatnoća da će sve u Srbiji dostupne covid vakcine odraditi dobar posao. Problem je kod starijih ljudi i to nije nikakvo čudo već je očekivano. Zašto?

Ovde treba imati na umu da je imunski sistem kompleksan i da više od 1600 gena učestvuje u uspostavljanju imunskog odgovora. Ti su geni od velike važnosti za održavanje života u „neprijateljskom mikrobnom okruženju“ sa kojim se suočavamo svakog dana. Imunski sistem je relativno nezreo kad se rodimo i razvija se tokom života tako što smo izloženi višestrukim izazovima (infekcije, vakcine, okolina, etc).

Mi starimo, a sa nama stari i naš imunski sistem, proces je poznat kao immunosenescencija. U jednom momentu imunski sistem krene da „otkazuje“ i potreban mu je odgovarajući/dobar/jači stimulus da proizvede adekvatnu zaštitu.

Da ne komplikujem, ja bih sve iznad 65 imunizovala efikasnijim vakcinama (iRNK, adenovakcine), a inaktivisane celovirusne vakcine bih koristila za mlađu populaciju (ako nemam drugi izbor).

IB: Da li postoji išta sumnjivo u brzini kojom je vakcina pronađena?

AIK: Ne.

U martu 2020. sam mislila da će nam trebati bar 18 meseci da dobijemo sigurnu i efikasnu vakcinu, nauka me demantovala i dobili smo je za 11 meseci računajući od momenta kad su Kinezi objavili sekvencu virusa.

Naravno, sve ove vakcinske platforme su bile poznate ili u upotrebi i ranije, i imali smo mnogo podataka o tome koliko su sigurne. iRNK vakcine pre nisu bile licencirane, prvenstveno jer je licenciranje skupa rabota a i regulatorna tela znaju da budu konzervativna. Plus, dotadašnje vakcine su uglavnom pokrivale infektivne bolesti kojima smo izloženi.

Ovde sad mora da ide meni vrlo bitan disklejmer: Evropa i SAD nemaju puno infektivnih agenasa koji haraju Afrikom i mislim da je to jedan od bitnih razloga što za mnoge zanemarene tropske bolesti nemamo vakcinu. Nažalost.

Uvek volim da se vratim na Stenlija Plotkina, oca savremene vakcinacije, i njegovu izjavu: “Uticaj vakcinacije na zdravlje svetskih naroda je ogroman. Ako izuzmemo čistu vodu (za piće, kupanje, etc), nijedan drugi modalitet nije imao tako veliki učinak na smanjenje smrtnosti i rast stanovništva na Zemlji.“ Sad se setimo se i da je 70% Afrike mlađe od 30 godina.

Vakcine su zaista spasile i još uvek spašavaju milione života na Zemlji. Vakcinacija je najbolji način za pokretanje zaštite od virusnih i bakterijskih infekcija; uprkos tome, trenutno je odobreno samo 26 vakcina protiv zaraznih bolesti. Vakcine protiv mnogih patogena (HIV, Zika, hlamidija…) još nisu dostupne iz raznih razloga, od naučnoistraživačkih do budžetskih.

U covid vakcine je uključeno toliko mnogo para, da je svaki deo procesa smanjen na minimum a da nije izgubio na strogoj kontroli svakog koraka: istraživanje, preklinička ispitivanja, kliničke studije, licenciranje, proizvodnja, distribucija.

Verujem da bismo imali vakcine protiv svih patogenih mikroba na Zemlji, onda kad bi bar 50% novca bilo uloženo u konkretna istraživanja, kliničke studije, licenciranje i proizvodnju, kao što je sada sve fokusirano na covid.