Ovaj blog i njegov prateći podkast već smo koristili za promovisanje svojih ekstremističkih i kontroverznih najnormalnijih mogućih stavova, a naročito povodom vakcina.

Neko bi mogao da se zapita šta jedan pravnik i jedan medijski stručnjak imaju da kažu o vakcinama. Taj bi neko morao da zna da prosečno inteligentnom čoveku za razumevanje svega što jedan laik treba da zna o vakcinama uopšte a i o vakcinama protiv kovida ne treba ništa više nego što je mogao da nauči u osnovnoj školi na časovima biologije.

Ali, pošteno, nijedan od nas nije stručnjak.

Srećom, znamo nekog ko jeste, i postavili smo joj nekoliko pitanja na koja je ona imala dovoljno strpljenja da odgovori. Idemo redom.

IB: Molim te, predstavi se i reci nam gde i šta radiš.

AIK: Dr Aleksandra Inić-Kanada, imunolog i vakcinolog. Docent na Medicinskom Univerzitetu u Beču. Diplomirani biohemičar, magistarski u oblasti imunohemije, doktorat iz imunologije – Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu. Habilitacija (Venia docendi) odbranjena na Medicinskom Univerzitetu u Beču, oblast imunologija i vakcinologija.

IB: Da li postoji ikakav razlog da se zdrava odrasla osoba ne vakciniše, govoreći u načelu?

AIK: U načelu ne.

Naravno, postoje izuzeci koji se u većini slučajeva svode na: osoba je imala alergijsku reakciju nakon prethodne doze istom vakcinom ili ima istoriju životnougrožavajućih alergija, ali i to se da rešiti korišćenjem vakcine koja ne sadrži komponente na koje je osoba alergična.

Pored toga postoje rizične grupe: npr. trudnice, ljudi sa imunodeficijencijama (suprimiran imunski sistem), ali i za te grupe postoje smernice šta, kada, kako i zašto vakcinisati. Tu procenu vrši lekar za svakog pacijenta.

Što se tiče covid vakcina, konkretno iRNK, preporuka je da ih ne mogu primiti samo ljudi koji su alergični na polietilenglikol koji se nalazi u vakcini, a te vakcine su odobrene i za upotrebu u trudnoći od drugog trimestra.

Ovde je bitno naglasiti šta u stvari znači kad kažemo da je vakcina odobrena u nekoj grupi: znači da je testirana u toj grupi (ljudi u toj starosnoj dobi su regrutovani i imamo rezultate kako vakcina radi) i prošla tri faze kliničke studije. To ne znači nužno da vakcina nije sigurna ili efikasna u drugim starosnim grupama, već da te podatke nemamo. I da treba odraditi dalja klinička ispitivanja u grupi od interesa.

Za iRNK vakcine danas imamo podatke za starosne grupe od 12 do 85 godina. Kao i za upotrebu u trudnoći. Pacijenti oboleli od raka se takođe vakcinišu vakcinama Pfizer ili Moderna. Bitno ih je zaštiti jer su oni u većem riziku nego mi sa funkcionalnim imunskim sistemom.

Kod njih problem može biti efikasnost vakcine jer po svim dosadašnjim studijama, pacijenti sa limfomima i leukemijama koji su prošli hemioterapiju (posebno mislim na različite vrste imunoterapije kao što je recimo korišćenje Rituximab koji uzrokuje depleciju B limfocita), slabije razvijaju imunski odgovor. Ni iRNK vakcine nisu izuzetak, ali su bolja opcija nego druge vakcinske formulacije.

Naravno, maske za imunosuprimirane osobe i sve one koji dolaze u kontakt s njima su neophodne i dalje.