Kada sam prvi put čuo za VIS Limunadu, prva stvar koja mi je pala na pamet bila je da je u pitanju nekakav svadbarski bendić sa evergrin repertoarom. Kad ono, ispade bendčina (ne znam da li rade svadbe).
Tada još nisu bili izbacili debi album maštovitog naslova „Limunada”, pa sam se o njihovim vokalno-instrumentalnim pregnućima upoznao čerez Jućuba. I imam šta da vidim (i čujem): okej, obrada ima, ali ima i originalnih numera. I to finih.
Repertoar obuhvata žanrovski eklektičan, ali istorijski vrlo precizno odabran i stoga nepogrešivo prepoznatljiv period druge polovine pedesetih i prve šezdesetih. I dok su obrade uglavnom hitovi festivala u San Remu i slična šećerna vodica, koja, izvedena uživo, mom muzički neišlifovanom uhu zvuči upadljivo svežije i interesantnije. Originalne pesme su, pa, originalne, iako u istom stilu.
Osmišljen i režiran nastup podseća na vreme pre panka; pre nego što je baš svako ko je bio sposoban da dohvati gitaru počeo da se bavi muzikom, kao što su sa Instagramom svi nekako uzeli da se bave fotografijom. Njihov koncert nije koncert, već nastup.
Izvrsni blogeri su posetili promociju novog albuma iz prvog pasusa, i, bar što se mene tiče, našli jednu zamerku: Elektropionir je prekjuče bio pretrpan. Ljudima. I pretopao. O muzici će, doduše, bolje i više moći da piše moj izvrsni kolega. Kolega?
Zahvaljujem, poštovani kolega.
Ja sam mislio da će VIS Limunada, na papiru makar, biti spoj svih stvari koje mrzim ili najmanje blago ne odobravam: hipsterske retro obrade, mladalačka jugonostalgija i generalno tendencije bendova ovdašnjih da naginju ka tribute vodama – ne nužno u smislu da sviraju obrade koliko da im je zvuk prosto razvodnjen derivat nekog već ostvarenog stranog benda ili trenda.
VIS Limunada nije ni jedno od ovih stvari. Da, oni jesu retro – ali oni na jedan nepretenciozan, pompezan ali i prefinjen način prave omaž jednom minulom vremenu, što je nadasve različito od pukog, bednog plagiranja.
Petrik je lepo opisao njihov promišljen, pedantan ali nimalo neiskren nastup – isto se može reći i za njihov zvuk. Ako ste neko ko je muzičar ili pak kritičar, ozbiljna posvećenost kvalitetnom zvuku se bukvalno čuje a i vidi – samo instrumenti koje VIS Limunada koristi već svojim prisustvom govore dosta.
Nažalost, ozvučenje u Elektropioniru je sada već standardno beogradski klub loše, i hteo bih da i u ovom smislu pohvalim VIS Limunadu što su uspeli da prođuskaju kroz takav hendikep i nekako opet uspeju da zvuče dobro.
Zaokružio bih ovaj opravdani hvalospev pominjanjem VJ ekipe koja je dala tu trešnjicu na torti bez koje bi celo iskustvo bilo okej… ali ne i odlično. Sa sve njima u paketu, nešto što je delovao kao da će biti ‘ma, hipsteri, džemperi, retro’ je na kraju ispalo ozbiljno dobar provod sa sve pokušajem (i delimičnim uspehom) swing đuskanja i sjajnim vibracijama. Priđite VIS Limunadi bez predrasuda – čak i hejter kao što sam ja nije uspeo da se ne provede dobro. Vidimo se na sledećoj igranci.
Miloš Petrik i Mateja Vidaković
