Zašto je pogrešno braniti Game of Thrones? Da počnemo:
1. Neke promene su neminovne da bi se knjiga prilagodila formatu serije!
Problem je u tome koje su promene u pitanju. Svako ko se iole razume u dramaturgiju, scenario i režiju moze jasno da vidi razlog zbog koga su te promene urađene. U slučaju da ima previše materijala da bi sve stalo u seriju (mada je to lakše ipak staviti u slučaju serija nego u slučaju filma) onda se scene koje se procene suvišnim izbacuju.

Međutim, u slučaju Game of Thones serije u pitanju su promene koje nemaju veze sa skraćivanjem, već sa producentskim, HBO interesima: „Uprosti ovo za publiku, debile. Dodaj još sisa i krvi, rekoh U-PROS-TI.  Asha ima da se zove Yara, zato što je Asha previše slična Arji a našu seriju, zna se, gledaju daunovci”. Izbrišite sve suptilno, dakle: ne želim nagoveštaje, želim pederske kurčeve i zlikovce koji uvrću brkove – čisto da se uverimo da je svima, i sve, jasno.
To nas dovodi do argumenta dva:
2. Naravno da su to tako uradili, ipak žele oni da prodaju proizvod!

Kakve veze ima biznis strana priče sa time da li je sama serija dobra ili ne? Ovaj argument proizilazi iz izvitoperene logike koja kaže: ako razumemo zašto neko radi nešto, onda je to nešto dobro i opravdano. Nije.
I dileri fuš heroina žele da prodaju proizvod, to ne čini ono što prodaju dobrim.
No, ima ljudi koji ni ovde ne staju, što nas dovodi to argumenta tri:
3. Neka, sve promene koje su napravljene su promene na bolje tako da je to okej! Meni se ovako vise sviđa!
Ne, nije okej. Takođe, ti si idiot. Ako promeniš neki prozvod tako da ti vise nije taj proizvod onda postaje nevažno da li je to „dobro” ili ne niti da li se tebi sviđa. To je kao da ja istopim tvoj sladoled i napravim milkšejk od njega. „Šta se žališ?” reći ću „To je promena na bolje!” Žalim se zato što, ako kupim sladoled, želim jebeni sladoled, a ne milkšejk.
4. Knjiga i serija su potpuno odvojene stvari, šta tebe briga?
Ne, nisu. Ako nešto ima isto ime, iste ili slične likove i sličan (doduše zaglupljen) zaplet to nisu odvojene stvari. Da se serija zove „Vesele Avanture Moralno Fleksibilnih Ljudi I Dovitljivog Kepeca” I da piše „inspirisano delima G. R. R. Martina” možda bih i progutao. Ovako, bez foliranja, moliću.
5. Nisi gledao (sve ili uopšte)! Ne smeš da komentarišeš!
Da, smem. Ovaj argument se bazira na pretpostavci da sam ja neinformisan kada je reč o sadržaju proizvoda koji pljujem, što nije slučaj. Ako pak stvarno mislite da će gledanjem te serije u potpunosti moj fragilni um biti zasenjen nekom … Režijom? Glumom? …iako znam šta su uradili sa zapletom i likovima – onda ste vi prava ciljna grupa za ovu seriju.
6. Hajde pa ti napravi takav proizvod/zaradi takve pare! Ne možes? E pa onda ćuti!
Ovaj argument je obično odraz bespomoćnosti i nedostatka prave odbrane. To su oni ljudi što kada kažeš da je neka muzika govno kažu „Eeee, ti prodaj milijon ploča pa onda reci kako je sranje! Znaš ti kakav je to biznismen!” ili oni ljudi što kada im se skrene pažnja na Appleov hoštapleraj kažu ‘’E, ali to što rade je genijalno!’’. Znam da je genijalno. Lepo što su neki ljudi sposobni da zarade pare na ljudskoj gluposti. To sve nema veze sa time da je serija sranje.
Na kraju, nezaobilazni disclaimer:  Ne, ja niti želim niti mogu da vas sprečim da gledate seriju. Da, postoje mnogo gore serije, ova serija je sasvim pristojna – da nije vezana za knjige ni na kakav način, verovatno bih je i pratio kao okej seriju. Ne, ne smatram da ni jedna serija ili film ne može biti bolja od izvornog materijala (knjige ili stripa) – videti Prestige, Stardust, i još mnoge druge.
Da, mrzim i Harija Potera i sve ostalo đubre koje dobija kredit zato što ste „rasli uz to” – postoji ime za to: indoktrinacija.
Ne, knjige Gospodar Prstenova nisu previše duge niti dosadne, nego ste vi izgubili moć da čitate nešto duže od specijalnog izdanja Blica i volite samo da vam se serviraju sličice u glavu.
Da li sam gledao Hobita? Okej, dižem ruke…