Ko danas čuje “dolazi zima” i ne pomisli na “Igru prestola”? Oni koji prethodno pomisle na “Pesmu leda i vatre”, najverovatnije. “Pesma leda i vatre” je jedan od najpopularnijih epskih fantastičkih serijala svih vremena, sa dobrim izgledima da zaista i postane najpopularniji. A ipak, njegov autor Džorž Martin zv. Debeli je, u očima mnogih jedan od najomraženijih ljudi na planeti.
Jedna ograda: pratim TV seriju, ali ja “Pesmu leda i vatre” nisam čitao – čitao sam samo sabrane novele Tales of Dunk and Egg, smeštene u isti univerzum (a možda dobijemo seriju baziranu i na njima). Čitao sam još i izvestan broj Martinovih kratkih priča iz (odličnog!) serijala Wildcards, omraženog među fanovima “Pesme leda i vatre” zbog toga što Martinu oduzima previše vremena. U čemu je i poenta ovog teksta.
Nije mala stvar ako je neko opevan u pesmi, makar i u jednom vulgarnom kupletu na zidu vecea u nekoj usputnoj kafančini. Poezija traži emocije, makar kakve, i ma čime izazvane. Martin je u anglosaksonsku humorističko-poetsku tradiciju ušao isključivo iz razloga sporosti.
Manje rečiti fanovi Martinovi su… manje rečiti. Ali su glasniji. Pretpostavljam da je lepo imati fanove, a očigledno je da ih Martin ima. Ono što mi nikako ne ide u glavu je otkuda tim ljudima pravo da čoveku traže da im da fiks, što reče Ijan Makšejn, sisa i zmajeva. Ko je ikada probao, zna koliko je teško pisati i ono što stvarno želiš da pišeš. Ako se Martin od svog vesterovskog epa malo umorio, pa šta? Nije da nije proizveo šest knjižurdača ozbiljne magnitude.
Fanovi Martina ne vole kao pisca. Vole ga kao dilera.
Ili kao muža zlostavljača od kojeg nemaju gde da odu.
Istini za volju, i sam Martin se prenemaže – u intervjuima a i na svom neblogu konstantno trubi o tome kako mu je teško da radi ono što je sam izabrao da radi. A izabrao je da obeća heptalogiju iako, za spisateljske pojmove, praktično leži na parama. I izabrao je da je kuca na starodrevnom računaru. Jednim prstom. Iskreno, ne znam nikog ko ne bi menjao pola svojih problema za sve Martinove “probleme”.
Ipak, ne vidim kakvo to pravo daje Martinovim ljubiteljima da od njega imaju očekivanja. Bilo kakva. Dobili ste ono što želite u enormnim količinama, a, ako ništa drugo, bar Martinovih imitatora ima onoliko. Volite sise i zmajeve? Odlično, izbor je sada ogroman. Volite baš Martinove i samo Martinove sise (gah, Martinove sise) i zmajeve? Sačekajte da ih on isporuči kada i onako kako on to želi. Ne bih išao toliko daleko da Martinovim fanovima predložim, poput već citiranog Makšejna, da izađu malo (na kraju krajeva, napolju je neprijatno; ima ljudi) ali kog drugog izbora imate?
Da se razumemo, nisam ja ravnodušan ni na sise ni na zmajeve; načitao sam se toga sasvim dovoljno. Fanovi, naravno, imaju svako pravo da im se nešto ne dopada, i da o tome govore javno, da budu razočarani i besni kad neki autor uradi nešto čime vas izneverava. Ali, ovde se radi o tome da on ništa nije uradio – samo je propustio da opravda vaša očekivanja.
Lično, nemam mnogo saosećanja za bogataše koji kukaju kako im je teško (zato nikad nisam razumeo “Anu Karenjinu”, na primer). Mislim da me ovakvo ponašanje fanova zbunjuje i nervira zato što mislim da u nekom najnačelnijem smislu ljudi nemaju pravo tek tako da govore drugim ljudima šta da rade.
Ima izuzetaka, naravno: moja šefica (ćao, Sanja!), na primer, može meni da govori šta i kako treba da radim, jer je to njen posao, a moj je da radim šta mi kaže, kad mi kaže, i kako mi kaže – ali, samo na poslu i u vezi sa poslom. I moguće je da je ovde koren tog razilaženja: Martin ne radi za fanove, kao ni drugi autori. On radi za svog izdavača, i radiće kako hoće dokle je god izdavač spreman da ga trpi.
Ono troje čitalaca što imamo verovatno primećuje da je ovo drugi tekst o fanovskoj kulturi, i to drugi koji govori o nerazumevanju nekih modaliteta fanovskog ponašanja. I Mateja i ja smo na ovaj ili onaj način pripadnici te iste fanovske kulture, i ne stidimo se sopstvenog iskrenog loženja na zaista svašta. Pisanje o ovom konkretnom ponašanu možda i jeste otkrivanje tople vode, ali namere da se fanovi bilo čega omalovaže ili uvrede nije bilo nikad.