narodna junačka pesma

zabeležio M. P. MMX

Nekad bilo, sad se spominjalo,
Kada behu u zemlji Srbiji
za Skupštinu narodnu izbori
Uzbuni se sirotinja raja,
Od Palića, pa sve do Preševa,
Od Timoka, pa do Drine ‘ladne,
I u samom Beogradu gradu
Crni je se oblak namrknuo
I na Vladu, i na poslanike.
Kad videše svi ministri silni,
Jošte i sve dične ministarke
Da se buni sirotinja raja
Od Palića, pa sve do Preševa,
Od Timoka, pa do Drine ‘ladne,
I u samom Beogradu gradu
Zasedoše na sednicu Vlade
(Il’ ”na Vladu”, kako oni kažu)
Zasedoše, pa još zakukaše
Zakukaše ka’ kukavci sinji,
Zakukaše ti ministri silni,
Ministarke kano kukavice.
Svi kravate behu razmrsili,
Sede brade svi su zamrsili,
Žene duge raspustile kose,
Lice grebu, čarne oči vade,
A suzama šminku razmazuju.
Što tepiha beše iz Persije,
Iz Persije, iz daleke zemlje,
Sve što beše, suze poplaviše.
Poplaviše, pa i uništiše:
Ne vide se istočnjačke šare,
A od crne latinske maskare.
Tad poteže mlađani ministre
Sve iz flaše viski punoletan
Pa ga zali kupom vode ‘ladne
Sa izvorah evijanskijeh
Ne bi li se malo povratio.
Kada je se malo povratio,
Porazmisli mlađani ministre
Što će reći sirotinji raji
Što će reći raji pred izbore
Da s’ ne buni sirotinja raja
Da s’ ne diže kukom i motikom
I drugijem alatkama raznim
Niti poljskim, niti industrijskim.
Kad ministar malo promozgaše,
On se lupi po belomu čelu
Da svi vide da je promozgao,
Svi da vide, da se poraduju.
Pa se skupe svi ministri silni,
Jošte i sve silne ministarke
Da bi čuli taj biser mudrosti.
Ovako im drug njin govoraše:
”More, čujte, vi braćo ministri!
I vi čujte, sestre ministarke!
Valja nama sutra na izbore,
A što ćemo ponuditi raji?
Čime ćemo mi raju kupiti?
Crna će nam zora osvanuti,
Kad iziđe raja na glasanje
Komisija kad prebroji liste
Neće nama više biti vlasti!”
Kad to čuše gospoda ministri,
I gospođe dične ministarke,
Svi ciknuše kano guje ljute:
”Znamo, brate, mlađani ministre!
Kako ćemo mi vlast napustiti,
Kad su u nas pusta deca gladna?
Nama jeste lasno poginuti
Al’ potomke jošt skućili nismo,
Ni kumove, niti pašenoge,
A nekmoli drugove partijske!”
Odgovara mlađani ministre:
”Ne bojte se, vi braćo ministri,
Ne cičite, sestre ministarke!
Dok je nama Jata, Galenike,
Aerodroma imena Teslina
NIS-a, EPS-a, a i Telekoma,
Biće novca, biće i akcija,
Akcijama kupićemo raju!
Dogodine, a u ovo vreme
Biće raji akcija i para
Biće svakom ‘iljada evara!”
Kad to čuše gospoda ministri,
I kad čuše ministar-hanume,
Od radosti silno uskliknuše:
”Mudro zboriš, mlađani ministre!
Ti što reče, tako će i biti.
Slaviće nas sirotinja raja,
Nas će slavit’, i tvoje pregnuće
Sve od sada, do sudnjega dana!”
To rekoše, raji obećaše,
Na izbor’ma lasno pobediše,
Pobediše, pa se pokajaše.
Prođe otad dve godine dana,
A drugove, te ministre silne,
I gospođe, mudre ministarke,
I narodne dilber-poslanike
A najvećma sirotinju raju
Teška beše skolila nevolja:
Ud’ri kriza, ud’ri za njom beda,
Trpi gladna sirotinja raja,
Svi do mesa nokte izgrizoše
Pojedini i prste načeše!
Gladni behu, glađu štrajkovahu,
I pod nebom na šine ležahu.
Skupila se sirotinja raja
Ispred Vlade, ispred zgrade sive
Ministrima ‘vako povikuju:
”Oj, ministri, vi gospodo silna,
I vi, dične ministar-hanume!
Kamo raji novca i akcija,
Kamo naše ‘iljade evara?”
Ministri im mudro govorahu:
”Vi ste krivi, sirotinjo rajo,
Vi ste krivi, vi ste nas birali,
Vi ste krivi što ste verovali!
Eto vama ‘iljadu dinari,
Tiskajte se, rajo, u redove,
Ispred Pošte, ale mnogoglave,
Bude li vas poslužilo zdravlje,
Možda ćete nešto dočekati!”