I – Ajkula
„Ovo je dosta visoka prosečna ocena… A imate i iskustva, vidim, i to u advokatskoj kancelariji… Dobro, to je sve dobro.”
„Drago mi je što imate iskustva, znate, ljudi ovde dođu sa fakulteta i nemaju pojma kakav je ovo posao. Sedneš za sto i misliš da si car, misliš tebi niko ne može ništa. Ovde nema mesta za ponos. Na ovom poslu ne možeš da miruješ, moraš da budeš kao ajkula. Mi imamo neke velike klijente, i radimo vrlo važne stvari za njih. Milioni su u pitanju, i nema mesta za grešku. I ne samo to: advokatura nije posao, već poziv. Vi morate praktično da živite za klijenta, da budete tu kada mu treba nešto, i nema vikend, nema radno vreme, nema ‘ne može’, posao mora da se završi. Da li to znači da radite celu noć, da obilazite oko suda, da hvatate sudiju na hodniku, u restoranu, nema veze, klijenta zanima samo rezultat. Šta kažete, kao dresirana ajkula, ha-ha, pa dobro, u pravu ste, ima tu nečega…”
„Recite, kakvu platu očekujete? Aha, pa mi naše pripravnike obično plaćamo oko trista evra. Neto. Dodatno još ako koriste svoja kola, naravno. Ako se posebno istaknu, možda i nešto više. A, ne, u svakom slučaju biste bili prijavljeni kao volonter.”
„Verujete li u Boga? Ne morate da odgovorite ako ne želite. Ne, naravno da nije uslov, ne, samo pitam onako. Imate to lice, kao ikona, sa tom bradom i tim mirnim očima. Šta ste rekli da ste u horoskopu?“
II – Razumevanje
„Da, pa, vidite, sviđa mi se kako ste uradili ovaj test, vidi se da dobro poznajete institute. Dobro, ima tu nekih malih grešaka, ali vaš test je jedan od boljih. Nije to mala stvar, na ovom konkursu je baš bilo mnogo zainteresovanih kandidata…”
„Čitate novine, to je lepo, a koje novine? A ove, kako da kažem, malo pristupačnije? Dobro, u pravu ste, i ja se pitam šta rade uopšte kad imaju više slika nego teksta, ali čovek treba i da se zabavi ponekad, zar ne? Imate omiljenog pisca? A ko vam je taj?”
„Vidim, napisali ste jedan fini iznos kao očekivanu zaradu… Da, razumem potpuno, pa zašto biste menjali radno mesto ako nemate nikakav finansijski podstrek, da… Kažite mi, šta mislite, zašto advokati uzimaju pripravnike-volontere? Dobar odgovor, ‘zato što mogu’, da, mada malo bezobrazan. Ne, ne vređam se, daleko bilo. Ne, samo razgovaramo. Znate, razumem ja to, pre neki dan smo baš imali radni spor, naš klijent je otpustio svog zaposlenog bez otpremnine, i ja gledam – spremačica kod njega ima veću platu nego pripravnik u advokaturi, ali, šta ćete?”
„Ne, ne biste radili besplatno, naravno, samo nisam siguran da možemo da dobacimo baš do tog iznosa koji ste napisali. A sad baš ima mnogo zainteresovanih kandidata…“
III – Prilike
„Koliko staža vam je ostalo? Nešto više od pola? Ne znam da li bi to baš bilo zgodno, sad vas mi primimo samo da odradite to što vam je ostalo. Ne, izvinite, nisam tako mislila, naravno da vi želite da radite, a ne da odrađujete, samo tako kažem. Da, pa moglo bi se reći da je to nekakvo iskustvo.”
„Mi smo imali dosta problema sa pripravnicima u poslednje vreme. Ostave dobar utisak na razgovoru, ali onda posle neće da rade. Bune se, kažu mnogo im je posla, a posla nikad manje nije bilo.”
„Kod nas, znate, pripravnici rade, da budemo potpuno otvoreni, najgore poslove. Mislim, nisu to ne znam kako sad loši poslovi, recimo naša arhiva je u lošem stanju, to treba pripravnici da srede, i sekretarica kad nije tu, pripravnici je zamenjuju. Prijem stranaka, javljanje na telefon, i tako. Zato smo tražili ono u konkursu, kako smo napisali, prijatna spoljašnjost i lepi maniri.”
„Znate kako, ne možemo da vam ponudimo ništa više od statusa volontera. Mislim, ovde se stvarno mnogo radi i uči, i s obzirom na prilike koje imate ovde, mislimo da bi praktično trebalo vi nama da plaćate.“
* * *
Beleška autora: ovo je aglomeracija rečenica koje sam čuo tokom godina traženja posla u advokaturi. Zapisivao sam ih ubrzo posle razgovora, čim bih se oporavio od napada očajničko-histeričnog cerekanja, i sve su prenete verbatim, osim što su raspoređene u usta tri sumanuta lika, iako su došle iz najmanje šest različitih izvora.
Ovo nije mišljenje autora o advokaturi kao pozivu, ovo je gorka tragikomedija sa mnogo ozbiljnijom i potencijalno mnogo širom temom nego što se može zaključiti iz teksta.